Aleksandar Vidosavljević iz Smederva je naš dugogodišnji takmičar u svim disciplinama, a takođe je poznat i po svojoj radionici Bobo sport, gde priprema takmičarske i sportske automobile, sa svojim bratom i ocem. Nakon ove sezone on nam prenosi svoje utiske, početke i naravno planove za budućnost... 


1. Šta te je privuklo da se baviš auto sportom?

  Još kao dete gledao sam po radionici svog oca trkačke automobile, jer se i on bavio tim sportom i tu je nastala velika ljubav prema automobilizmu... 

2. Po čemu ti je ostao upamćen tvoj prvi nastup i kada je to bilo? 

  Moj prvi nastup je bio 1998 god. u Kragujevcu, na karting trci u klasi 100cc junior. Zadovoljstvo je bilo veće što sam trku vozio sa tada već dokazanim šampionom, Dušanom Borkovićem i što je na toj trca padala kiša. Te prve sezone sam postao vice šampion.

  Boris živi i radi u dalekoj Kanadi, gde je se ove godine takmičio u njihovom šampionatu, za volanom Subaru impreze. Na našim stazama smo ga pre par godina mogli videti za volanom Reno Klio Wiliamsa kao i jednog Micubišija devete evolucije. Njegovi utisci i planovi za nastavak karijere:

 Porodica Komljenović je naširoko poznata našoj reli sceni. Preko kluba Interspeed koji je okupljao mnoge šampione u svojim redovima, do organizacije relija za evropsko prvenstvo. Miloš se prvi put pojavio na jednom reliju 2005. godine za volanom škode oktavie 4x4 grupe N, a kasnije nastavio sa jačim automobilima i nastupima na regionalim relijima. Kruna svega je bilo učesće u JWRC za volanom reno klia R3. Svoje početke, utiske i iskustva kao i viđenje samog reli sporta, Miloš nam donosi u ovom interviju.

  Posle sezone u malom N i prve pobede na BG reliju, Strahinja prodaje svoj automobil i plan je da pređe u jedan pežo 106 grupe N.

1. Odakle interesovanje za auto sport?

  Od malena pratim trke i uvek sam imao želju da probam tako nešto, tako da sam iskoristio priliku čim mi se ukazala.

2. Koji je bio tvoj prvi nastup na trci?

   Bio je to 2. Beogradski reli 2011. godine, koji nažalost nisam završio.

1. Kako si ušao u svet auto sporta i odakle ti želja da počneš da se takmičiš?

  Pa rođen sam u gradu Kraljevu, koji jedini u Srbiji ima pravi trkački poligon ,,Beranovac''. Još kao mali sam sa ocem gledao trke i zavoleo taj sport, a 2006. sam se odlučio na korak da kupim auto i da probam tu vrstu sporta, koja je puna adrenalina. Pored auto sporta, imao sam i veliku želju za fudbalom, ali pošto sam kao dete bio lenj i mrzelo me da treniram, ja sam se ipak odlučio na auto sport misleći da su tu treninzi i fizička sprema nebiti, ali ispostavilo se da je to itekako važno.

1. Odakle interesovanje i ljubav prema reli sportu i kako ste se upustili u celu priču?

  Auto klub MM Power, je osnovan u znak sećanja na našeg velikog drugara, prijatelja i vrhuskog sportistu,  Mirka Martinovića. Igor Sosko, Neša - Nešon, Žika-Pljeskavica i ja smo pokrenuli celu priču, a kasnije se ekipi pridružio i Staniša Lazarac, naš prijatelj i takođe veliki “ludak” za trke! U novembru 2009. god. konačno smo osnovali AK MM Power. Vrlo brzo smo shvatili da cela ekipa želi na sve načine da pomogne afirmaciji relija i zato vrlo svesno rešavamo da  preuzmemo inicijativu u posrnulom auto sportu. 2010. godine smo organizovali I Beogradski reli - Memorijal Mirko Martinović, pokazali da imamo rekao bih pre svega hrabrosti, za takav poduhvat. Taj reli je bio dokaz da može nešto da se uradi i samo entuzijazmom, ali smo ubrzo shvatili da pored entuzijazma moramo sticati i znanje, a s njim nekako ide i iskustvo. Znate kako kažu, nijedan brzinac, nijedan reli nije isti, svaki kilometer trke je novo iskustvo. To važi i za takmičare, a verujte i za organizatore! Motiv više za napredak je bila i činjenica da je 2010. godina bila korak unazad za auto sport u Srbiji, a iskreno govoreći jedine svetle tačke te sezone su bila upravo dostignuća i akcije MM Power i takođe novoosnovanog, Užice rally team- a. Odvajanjem saveza i nastankom SAS- a, ostali smo mi i URT kao nosioci reli šampionata u Srbiji. Moram da dodam da je Užice RallyTeam dosta pomogao u organizovanju i obuci novih sudija, koji sjajno rade nekoliko godina unazad, razbijajući “mitove” o nekadašnjim funkcionerima koji, iskreno (čast izuzecima stare garde), ovim sadašnjim nisu do kolena po znanju, profesionalizmu i entuzijazmu! Osim toga, oni su vratili reli u Užice, uradili bezbroj stvari za afarmaciju reli sporta u celom tom kraju, pa bi konačno bio red i da im tamošnje vlasti konačno malo pripomognu u sledećoj sezoni… 

1. Kako si ušao u svet auto sporta?

U svet auto sporta sam ušao 2003. godine, kao mehaničar Todoru Stamenkoviću.

2. Prva trka u životu bila je?

Moja prva trka koju sam vozio bila je kružna trka na Batajnici 2007. godine.

1. Kako si ušao u svet auto sporta?

  Pa ušao sam sasvim slučajno 2006. godine. Nekolicina prijatelja se bavila automobilizmom, a pošto i sam dolazim iz oktanskog grada Buzeta, te sam od malih nogu pratio slavnu brdsku autoutrku, drugog sportskog izbora nije bilo nego put automobilizma...

1. Kako si ušao u svet auto sporta? 

  Kako sam rođen u kraju gde je autosport važniji od fudbala bilo je nekako normalno da interesovanje prema automobilizmu krene od malih nogu. Zarazio me je prvo Milun Vesnić, a kasnije i Mikica Vesnić, ali i moj komšija Žarko Terzić. U početku nekako su mi bile bliže kružne trke, ali vremenom počinje da preovladava interesovanje za reli, pa se rodila želja da se oprobam u toj disciplini. Vremenom stvari su se skockale i namestile tako da je želja postala stvarnost. Kupujem automobil od Nenada Mirkovića WRC-a, koji dorađujem uz pomoć braće Milanović iz Užica.

  Aleksandar Dimitrijević Lauda, višestruki šampion iz Bajine Bašte, koga svi ljubitelji automobilizna u Srbiji i šire znaju po atraktivnim i brzim voznjama Yuga 55 Mali N, Suzuki Swifta GTi gr N i Yuga 1.3 Grupe A. Čovek koji se posle sedam godina pauze vratio na domaću reli scenu na najbolji način, osvojivši titulu u klasi A5. Nego, krenimo redom.

1. Kako si ušla u svet auto sporta?

U auto sport me je uveo jedan moj prijatelj, tako što sam vozila Ubski reli 2011. godine kao safety car i videla sta je zapravo trka. Tada sam videla da postoji način da se na putevima vozi brzo, a da vas iza žbunja ne čeka policajac sa radarom :) . Kasnije sam probala automobil Vladice Rabrenovica i rekla sam sebi ''to je to, voziću reli''. Kupila sam pola, upoznala Todora Stamenkovića, upoznala tim MM Power i polako počela da vozim.

1. Kako si ušao u svet auto sporta?

- U svet auto sporta sam ušao 2005. godine, tj. u karting kada sam ga dobio na poklon od tate, poznatog reliste Zorana Miljkovića.

2. Prva trka u životu bila je?

- Prvu trku sam vozio 2006. godine, u najmanjoj klasi na Ada Huji, na kojoj sam završio drugi i tada se odmah znalo da ću praviti dobre rezultate.

1. Kako si ušao u svet auto sporta?

-  U svet auto sporta sam ušao 1999. godine i to sa kartingom. Dok je naša zemlja bila bombardovana, ja sam za to vreme bio u Atini. Nedaleko od moje kuće se nalazila jedna karting staza, gde sam sa porodicom često išao. Vremenom, uspeo sam da budem brži od moje braće, sa kojima sam inače bio u Atini. I tu se rodila ta ljubav za auto sportom. Videvši da posedujem neki talenat za brzinu, moj otac me je iznenadio kad sam se vratio u Beograd sa kupovinom novog kartinga. Nakon toga sam odlučio da se oprobam u šampionatu u kartingu.