Treća pobeda za Simića ove sezone donela mu je i šampionsku titulu
Jučer je na stazi Krčmarice kod Banja Luke vožena poslednja brdska trka Šampionata Bosne i Hercegovine na brdskim stazama. Nakon kružne trke na Zalužanima, AMKK Borac iz Banja Luke je bio organizator i brdske trke u gradu na Vrbasu kojom je spuštena zavesa na veoma turbulentnu sezonu u Bosni i Hercegovini.
Pobedu u generalnom plasmanu je odneo Branimir Simić iz AMKK Optima Motorsport Bijeljina. Pored pobede u generalnom plasmanu, Simiću je pripala i pobeda u klasi E1-17 i grupi E1. Najbliži Simićev konkurent u klasi je bio Alen Ljubić u VW Golfu R koji je odvezao drugo najbrže vreme, dok je pravo iznenađenje priredio Draško Cunjak u Pežou 106 ostvarivši treće vreme generalnog plasmana. Ništa od toga ne bi bilo iznenađenje da Cunjak ne vozi automobil klase N2 koji zasigurno nije dovoljno konkurentan da bi se borio protiv zveri iz klasa sa predznakom grupe E1.
U klasi Historik, situacija je nepromenjena. Haris Memišević je stigao do lagane pobede kojom je samo potvrdio svoju šampionsku titulu, drugu uzastopnu. Jedini direktan konkurent u klasi mu je bio debitant, Savan Tanasić iz kluba domaćina koji je vozio Zastavu Jugo, ali je ostvario solidna vremena za svoj debitantski nastup.
U klasi N2 smo očekivali mnogo više "krvi" i borbe, ali se na kraju sve prilično mirno završilo. Amel Semanić se pre samog starta trke povukao s takmičenja i nije želeo voziti nedeljnu trku, pa je tako knjiga spala na dva slova. Draško Cunjak je bio siguran i sa munjevito brzim vremenog druge vožnje definitivno odlučio pitanje prvaka u klasi. Armin Mujkanović je dao sve od sebe i izvukao je maksimum iz svog automobila, ali nije bilo dovoljno da se pobedi Cunjak. Na kraju, Tuzlak ima razloga za zadovoljstvo jer je već u prvoj sezoni s novim, moramo reći, prosečno spremnim automobilom, uspeo da konkuriše momcima koji su već nekoliko sezona u istoj klasi. Četvrti takmičar u ovoj klasi, Filip Šunkić, svoju sezonu je završio na neslavan način - izletanjem. Njegov 106 je pretrpio značajna oštećenja, ali je Šunkić na svu sreću prošao bez posledica.
Salih Karajić je slavio sigurnu pobedu u klasi N3. Ovom pobedom je okončao veoma uspešnu debitantsku sezonu u klasi N3 i skupio mnogo iskustva za volanom Honde Sivik. Drugo mesto je pripalo Mladenu Šoljiću koji je ove godine svoj Reno Klio Kup zamenio takođe Hondom Sivik i vodio sjajnu borbu s Karajićem. Za sada ne znamo da li će Šoljić sledeće sezone sesti ponovo za volan Klia ili će nastaviti sa Sivikom, a to u najvećoj meri zavisi od dinamike radova na Kliu. Treća pozicija je pripala bivšem prvaku klase E1-14, Vladimiru Đukiću. Đukić se tokom ove godine "obnovio" i u svoju garažu dovezao Hondu Sivik Tajp R, bivši automobil Krešimira Bodnaruka. Prva trka je završena i Đukić pred sobom ima period učenja i privikavanja na znatno drugačiji automobil od njegove prijašnje Honde koju je vozio.
Nakon prve vožnje, na momenat smo pomislili da je na pragu prvo iznenađenje ove godine u klasi E1-14. Lazar Ninković je u prvoj vožnji bio najbrži u klasi sa oko tri i po desetinke prednosti u odnosu na najbližeg rivala, Dejana Tatića koji je u prvoj vožnji imao okretanje. U drugoj vožnji je odvezao nešto sigurnije, ali dovoljno brže da preuzme prvu poziciju od Ninkovića i slavi poslednji put ove godine. Ninković se tako morao zadovoljiti drugom pozicijom, a treći je bio debitant Đurađ Kotur.
Pravu senzaciju u klasi E1-15 je napravio Goran Dojčinović. Iskusno, mirno i staloženo, Dojčinović je sakupljao bodove i čekao greške protivnika. Pobedom u Tuzli, Dojčinović je nagovestio da ne odustaje od titule, a zatim je do kraja sezone uspeo u potpunosti da preokrene situaciju u svoju korist i osvoji prvu titulu u klasi E1-15, a čak osamnaestu u karijeri. Drugo mesto je pripalo Srđanu Bjelanoviću iz Vlasenice koji je uspešno okončao svoju debitantsku sezonu za volanom Zastave Jugo. Bjelanović je sakupio dovoljno iskustva ove godine koje će mu značiti u nastavku karijere, a svakako može biti ponosan jer je zajedno sa svojim kolegom Božom Kevićem "pomladio" AMD Vlasenica koji godinama nije imao nove takmičare.
U klasi E1-16, pobedu je odneo Jovan Milanović za volanom Opel Korse. Gledajući glavnog konkurenta u klasi, možemo reći da je napravio pravo iznenađenje. Ipak, uzimajući u obzir sve okolnosti, situacija je nešto drugačija nego što se čini. Đani Đelmo je završio na drugom mestu, ali ponajviše zahvaljujući velikim problemima s automobilom koji ga muče već godinama. Đelmo je jedan od najbržih vozača u bh. šampionatu te je prava šteta što problemi s automobilom sprečavaju Jablaničanina da pokaže svoj puni potencijal.
Najbrži u generalnom plasmanu su se isto tako poredali i u najsnažnijoj klasi E1-17. Branimir Simić je nakon brojnih problema s Micubiši Koltom, prošle godine uspeo da dođe do prve titule. Mnogi kažu da je mnogo teže odbraniti titulu, ali se ispostavilo da je Simiću bilo zapravo dosta lakše da je odbrani. Jedini porazi su se desili u Vlasenici i Cazinu kada je bio sporiji od Miroslava Josipovića, odnosno Suada Hote. Čak i kada nije bio prvi, Simić je završavao na drugom mestu pa samim tim, titula ni u jednom momentu nije dovedena u pitanje. Drugi je bio Alen Ljubić koji se prošle godine vratio trkama za volanom VW Golfa R koji je pravo osveženje u šampionatu. Ljubić se poboljšavao iz trke u trku, a poboljšavao je i svoj Golf koji još uvek nije na nivou ostalih automobila koji se pojavljuju u klasi, ali već u 2022. ćemo gledati sigurno još bržeg Ljubića i još spremniji Golf.
Pobedu u generalnom plasmanu je odneo Branimir Simić iz AMKK Optima Motorsport Bijeljina. Pored pobede u generalnom plasmanu, Simiću je pripala i pobeda u klasi E1-17 i grupi E1. Najbliži Simićev konkurent u klasi je bio Alen Ljubić u VW Golfu R koji je odvezao drugo najbrže vreme, dok je pravo iznenađenje priredio Draško Cunjak u Pežou 106 ostvarivši treće vreme generalnog plasmana. Ništa od toga ne bi bilo iznenađenje da Cunjak ne vozi automobil klase N2 koji zasigurno nije dovoljno konkurentan da bi se borio protiv zveri iz klasa sa predznakom grupe E1.
U klasi Historik, situacija je nepromenjena. Haris Memišević je stigao do lagane pobede kojom je samo potvrdio svoju šampionsku titulu, drugu uzastopnu. Jedini direktan konkurent u klasi mu je bio debitant, Savan Tanasić iz kluba domaćina koji je vozio Zastavu Jugo, ali je ostvario solidna vremena za svoj debitantski nastup.
U klasi N2 smo očekivali mnogo više "krvi" i borbe, ali se na kraju sve prilično mirno završilo. Amel Semanić se pre samog starta trke povukao s takmičenja i nije želeo voziti nedeljnu trku, pa je tako knjiga spala na dva slova. Draško Cunjak je bio siguran i sa munjevito brzim vremenog druge vožnje definitivno odlučio pitanje prvaka u klasi. Armin Mujkanović je dao sve od sebe i izvukao je maksimum iz svog automobila, ali nije bilo dovoljno da se pobedi Cunjak. Na kraju, Tuzlak ima razloga za zadovoljstvo jer je već u prvoj sezoni s novim, moramo reći, prosečno spremnim automobilom, uspeo da konkuriše momcima koji su već nekoliko sezona u istoj klasi. Četvrti takmičar u ovoj klasi, Filip Šunkić, svoju sezonu je završio na neslavan način - izletanjem. Njegov 106 je pretrpio značajna oštećenja, ali je Šunkić na svu sreću prošao bez posledica.
Salih Karajić je slavio sigurnu pobedu u klasi N3. Ovom pobedom je okončao veoma uspešnu debitantsku sezonu u klasi N3 i skupio mnogo iskustva za volanom Honde Sivik. Drugo mesto je pripalo Mladenu Šoljiću koji je ove godine svoj Reno Klio Kup zamenio takođe Hondom Sivik i vodio sjajnu borbu s Karajićem. Za sada ne znamo da li će Šoljić sledeće sezone sesti ponovo za volan Klia ili će nastaviti sa Sivikom, a to u najvećoj meri zavisi od dinamike radova na Kliu. Treća pozicija je pripala bivšem prvaku klase E1-14, Vladimiru Đukiću. Đukić se tokom ove godine "obnovio" i u svoju garažu dovezao Hondu Sivik Tajp R, bivši automobil Krešimira Bodnaruka. Prva trka je završena i Đukić pred sobom ima period učenja i privikavanja na znatno drugačiji automobil od njegove prijašnje Honde koju je vozio.
Nakon prve vožnje, na momenat smo pomislili da je na pragu prvo iznenađenje ove godine u klasi E1-14. Lazar Ninković je u prvoj vožnji bio najbrži u klasi sa oko tri i po desetinke prednosti u odnosu na najbližeg rivala, Dejana Tatića koji je u prvoj vožnji imao okretanje. U drugoj vožnji je odvezao nešto sigurnije, ali dovoljno brže da preuzme prvu poziciju od Ninkovića i slavi poslednji put ove godine. Ninković se tako morao zadovoljiti drugom pozicijom, a treći je bio debitant Đurađ Kotur.
Pravu senzaciju u klasi E1-15 je napravio Goran Dojčinović. Iskusno, mirno i staloženo, Dojčinović je sakupljao bodove i čekao greške protivnika. Pobedom u Tuzli, Dojčinović je nagovestio da ne odustaje od titule, a zatim je do kraja sezone uspeo u potpunosti da preokrene situaciju u svoju korist i osvoji prvu titulu u klasi E1-15, a čak osamnaestu u karijeri. Drugo mesto je pripalo Srđanu Bjelanoviću iz Vlasenice koji je uspešno okončao svoju debitantsku sezonu za volanom Zastave Jugo. Bjelanović je sakupio dovoljno iskustva ove godine koje će mu značiti u nastavku karijere, a svakako može biti ponosan jer je zajedno sa svojim kolegom Božom Kevićem "pomladio" AMD Vlasenica koji godinama nije imao nove takmičare.
U klasi E1-16, pobedu je odneo Jovan Milanović za volanom Opel Korse. Gledajući glavnog konkurenta u klasi, možemo reći da je napravio pravo iznenađenje. Ipak, uzimajući u obzir sve okolnosti, situacija je nešto drugačija nego što se čini. Đani Đelmo je završio na drugom mestu, ali ponajviše zahvaljujući velikim problemima s automobilom koji ga muče već godinama. Đelmo je jedan od najbržih vozača u bh. šampionatu te je prava šteta što problemi s automobilom sprečavaju Jablaničanina da pokaže svoj puni potencijal.
Najbrži u generalnom plasmanu su se isto tako poredali i u najsnažnijoj klasi E1-17. Branimir Simić je nakon brojnih problema s Micubiši Koltom, prošle godine uspeo da dođe do prve titule. Mnogi kažu da je mnogo teže odbraniti titulu, ali se ispostavilo da je Simiću bilo zapravo dosta lakše da je odbrani. Jedini porazi su se desili u Vlasenici i Cazinu kada je bio sporiji od Miroslava Josipovića, odnosno Suada Hote. Čak i kada nije bio prvi, Simić je završavao na drugom mestu pa samim tim, titula ni u jednom momentu nije dovedena u pitanje. Drugi je bio Alen Ljubić koji se prošle godine vratio trkama za volanom VW Golfa R koji je pravo osveženje u šampionatu. Ljubić se poboljšavao iz trke u trku, a poboljšavao je i svoj Golf koji još uvek nije na nivou ostalih automobila koji se pojavljuju u klasi, ali već u 2022. ćemo gledati sigurno još bržeg Ljubića i još spremniji Golf.
RallyMagazin RS Team
RSS Feed
