Kao što smo već pisali, za vikend se u Beogradu vozi "1. Sajamski autoslalom" na kome će nastupati i neki takmičari kojima će to biti prvi put da nastupaju na nekoj trci. Međutim, takmičar o kome pišemo nije novajlija, ali dugo godina nije nastupao na trkama, pa mu je autoslalom potpuno nepoznata disciplina, Dušan Veselinov.
Veselinov je takmičar poznat onim ljubiteljima automobilizma koji su početkom 2000. godine intenzivno pratili reli, a Vi koji ne znate ko je on moći ćete da ga upoznate ove godine na mnogim trkama, a pre toga u ovom našem tekstu.
1. Za početak nam reci nešto više o sebi?
„Zovem se Dušan Veselinov, imam 44 godine i rođen sam i živim ceo život u Zemunu. O sebi bih umeo da pustim druge da bolje opišu sve ono što sam, ali ukratko diplomirani inženjer tehnologije, odsek inženjerstva zaštite životne sredine (u narodu poznato kao „ekologija”), koji je oduvek maštao da se bavi poslom koji voli i da bude nekako sam svoj.
Iskustvo u preživljavanju na ovim prostorima dalo mi je slobodu da se bavim širokim spektrom zanimanja od „brižnog baštovana“, preko „majstora“ za iznajmljivanje i popravljanje malih građevinskih mešalica za vreme studentskih dana, mladog zrelog inženjera, autora brojnih studija procena uticaja na životnu sredinu i poznavaoca u oblasti zaštite od požara i vanrednih situacija, do „rukovodioca reciklažnog centra za motorna vozila kojima je istekao rok trajanja“, u narodu poznatog kao vlasnika auto-otpada za Škodina vozila “DUŠKA-MOJA ŠKODA ZEMUN”.”
1. Za početak nam reci nešto više o sebi?
„Zovem se Dušan Veselinov, imam 44 godine i rođen sam i živim ceo život u Zemunu. O sebi bih umeo da pustim druge da bolje opišu sve ono što sam, ali ukratko diplomirani inženjer tehnologije, odsek inženjerstva zaštite životne sredine (u narodu poznato kao „ekologija”), koji je oduvek maštao da se bavi poslom koji voli i da bude nekako sam svoj.
Iskustvo u preživljavanju na ovim prostorima dalo mi je slobodu da se bavim širokim spektrom zanimanja od „brižnog baštovana“, preko „majstora“ za iznajmljivanje i popravljanje malih građevinskih mešalica za vreme studentskih dana, mladog zrelog inženjera, autora brojnih studija procena uticaja na životnu sredinu i poznavaoca u oblasti zaštite od požara i vanrednih situacija, do „rukovodioca reciklažnog centra za motorna vozila kojima je istekao rok trajanja“, u narodu poznatog kao vlasnika auto-otpada za Škodina vozila “DUŠKA-MOJA ŠKODA ZEMUN”.”
2. U prošlosti si nastupao u automobilizmu, tačnije na reliju, možeš li nešto više o tim nastupima da nam kažeš?
„Ljubav prema autosportu prepoznao sam u najranijim danima, ali nekako tek, uslovno rečeno, „kasno” sam imao svoje prve korake. Važno je napomenuti da sam u mladosti imao povećan broj nestašluka kad su u pitanju saobraćajni prekršaji, uz relativno mali broj situacija u kojima je bilo neophodna pomoć majstora. Nakon jedne od situacija u kojoj je bilo više mladalačke sreće, bez težih i nenadoknadivih posledica, upoznajem majstora „iz kraja“, a nisam ni bio svestan da je on jedna od legendi autosporta Nenada Damljanović-Tunju, koji je u to vreme živeo i radio u Zemunu. Od tada počinje moje aktivno razmišljanje o bavljenju automobiliznom i ubrzo od džeparca kupujem moj prvi „trkački auto“ marke Yugo mali „N“-uličar. Tunja i ja postajemo nerazdvojni drugari i u toku kalendarske 2003. godine uspešno nastupamo sa tim vozilom na tri relija, koje uspešno završavamo.
Ono što sam tada shvatio ostalo mi je iskustvo za ceo život, a to je da reli ne predstavlja samo takmičenje od startne do ciljne rampe, već je upravo reli sve ono što se u našim životima dešava do trenutka kad čekamo poslednje odbrojavanje pred start. Posle toga sve ostalo je samo vožnja i jedinstvo tehničke, mentalne, a neretko i finansijske snage.
2004. godine takmičenja nastavljam u okviru ASK „Zemun”, sa mladom ekipom momaka koji su tek dobili vozačku dozvolu, gde suvozačko mesto zauzimaju mlađi i neiskusniji, a činjenica je da ni nabavka jednog od „boljih“ vozila marke Yugo Grupe A, nije dala bolje rezultate u odnosu na početno iskustvo.
„Ljubav prema autosportu prepoznao sam u najranijim danima, ali nekako tek, uslovno rečeno, „kasno” sam imao svoje prve korake. Važno je napomenuti da sam u mladosti imao povećan broj nestašluka kad su u pitanju saobraćajni prekršaji, uz relativno mali broj situacija u kojima je bilo neophodna pomoć majstora. Nakon jedne od situacija u kojoj je bilo više mladalačke sreće, bez težih i nenadoknadivih posledica, upoznajem majstora „iz kraja“, a nisam ni bio svestan da je on jedna od legendi autosporta Nenada Damljanović-Tunju, koji je u to vreme živeo i radio u Zemunu. Od tada počinje moje aktivno razmišljanje o bavljenju automobiliznom i ubrzo od džeparca kupujem moj prvi „trkački auto“ marke Yugo mali „N“-uličar. Tunja i ja postajemo nerazdvojni drugari i u toku kalendarske 2003. godine uspešno nastupamo sa tim vozilom na tri relija, koje uspešno završavamo.
Ono što sam tada shvatio ostalo mi je iskustvo za ceo život, a to je da reli ne predstavlja samo takmičenje od startne do ciljne rampe, već je upravo reli sve ono što se u našim životima dešava do trenutka kad čekamo poslednje odbrojavanje pred start. Posle toga sve ostalo je samo vožnja i jedinstvo tehničke, mentalne, a neretko i finansijske snage.
2004. godine takmičenja nastavljam u okviru ASK „Zemun”, sa mladom ekipom momaka koji su tek dobili vozačku dozvolu, gde suvozačko mesto zauzimaju mlađi i neiskusniji, a činjenica je da ni nabavka jednog od „boljih“ vozila marke Yugo Grupe A, nije dala bolje rezultate u odnosu na početno iskustvo.
Veliku zahvalnost za taj period takmičenja za „ASK Zemun” dugujem Ici Matoševiću, koji je svojim iskustvom uspeo da usmeri „mlade lavove“ željne dokazivanja i te godine ASK „Zemun” je timskim radom završio sezonu na trećem mestu u generalnom plasmanu klubova u kategoriji auto reli.
Od 2005. do 2016. godine moram priznati da sam iz ličnih razloga opravdano apstinirao od auto-sveta, gde čak nisam ni odlazio na takmičenja, niti pratio dešavanja u sportu. I onda sasvim slučajno, saobraćajni kolaps u blizini Košutnjaka i prazan parking pored puta povukli su me ka „Košuti“ i baš se tad zadesilo da u startnoj liniji od svih vozila samo jedna Škoda Felicija neće da upali. Taj osećaj, kad sam nepozvan priskočio da pomognem, taj osećaj jedinstva kad su i ostali takmičari pritrčali samo sa željom da to vozilo startuje, probudilo je u meni staru strast i okrenuo sam se, pošao kući i dao sebi obećanje da ću do prvog dana sledeće takmičarske sezone imati svoju takmičarsku Škodu.
Sve posle toga je samo jedna divna priča o svemu, a najmanje o sportu, to je priča o veri da se ni iz čega stvori, ako ništa drugo lepo ofarban, čist i uredan prevoz sa sigurnosnim kavezom, stvoren na kanalu servisa u kom rasklapamo Škode, koje se više neće voziti na našim drumovima i u tome sam 101% uspeo.
U izradi ovog prevoza, sem poznatog limara koji se bavi izradom zaštitnih kaveza i komšije farbara iz kraja, sve smo odradili sami, moj tim. Marijo, Gaga i ja, sa punim ponosom mogu da kažem, da su dva mlada majstora, koji skoro da nikad nisu ni prišli trkačkoj stazi, uspeli da stvore ono što sam želeo.
Ličnu satisfakciju, da je sve to onako kako sam želeo, doživeo sam na dan prve trke sledeće sezone na stazi Navak, gde smo nakon 150 km izveženih, po ekstremno teškim uslovima, postali svesni da smo napravili pouzdan prevoz. Privatne obaveze su me i u poslednje dve godine „odvukle“ od staze.”
Od 2005. do 2016. godine moram priznati da sam iz ličnih razloga opravdano apstinirao od auto-sveta, gde čak nisam ni odlazio na takmičenja, niti pratio dešavanja u sportu. I onda sasvim slučajno, saobraćajni kolaps u blizini Košutnjaka i prazan parking pored puta povukli su me ka „Košuti“ i baš se tad zadesilo da u startnoj liniji od svih vozila samo jedna Škoda Felicija neće da upali. Taj osećaj, kad sam nepozvan priskočio da pomognem, taj osećaj jedinstva kad su i ostali takmičari pritrčali samo sa željom da to vozilo startuje, probudilo je u meni staru strast i okrenuo sam se, pošao kući i dao sebi obećanje da ću do prvog dana sledeće takmičarske sezone imati svoju takmičarsku Škodu.
Sve posle toga je samo jedna divna priča o svemu, a najmanje o sportu, to je priča o veri da se ni iz čega stvori, ako ništa drugo lepo ofarban, čist i uredan prevoz sa sigurnosnim kavezom, stvoren na kanalu servisa u kom rasklapamo Škode, koje se više neće voziti na našim drumovima i u tome sam 101% uspeo.
U izradi ovog prevoza, sem poznatog limara koji se bavi izradom zaštitnih kaveza i komšije farbara iz kraja, sve smo odradili sami, moj tim. Marijo, Gaga i ja, sa punim ponosom mogu da kažem, da su dva mlada majstora, koji skoro da nikad nisu ni prišli trkačkoj stazi, uspeli da stvore ono što sam želeo.
Ličnu satisfakciju, da je sve to onako kako sam želeo, doživeo sam na dan prve trke sledeće sezone na stazi Navak, gde smo nakon 150 km izveženih, po ekstremno teškim uslovima, postali svesni da smo napravili pouzdan prevoz. Privatne obaveze su me i u poslednje dve godine „odvukle“ od staze.”
3. Kakvo je tvoje mišljenje o ovogodišnjem Šampionatu Srbije, da li je bio „jači” šampionat kada si u prošlosti vozio ili ovaj sada?
Veoma je nezahvalno porediti Šampionat Srbije danas i u to vreme kad sam ja počinjao. Dovoljan broj pokazatelja ogleda se u broju vozila, kao i takmičenja koja su organizovana. Blaga digresija na ovo je činjenica da samo godinu dana nakon ratova na ovim prostorima, imali smo u prvim startnim redovima vozila čija vrednost prevazilazi ukupnu vrednost svih vozila koje se voze u današnjem Šampionatu. Mislim da je ovaj komentar sasvim jasan odgovor na postavljeno pitanje, ali moramo biti svesni da postoje u svakom sportu, pa i u ovom, zlatne i one druge godine.”
Veoma je nezahvalno porediti Šampionat Srbije danas i u to vreme kad sam ja počinjao. Dovoljan broj pokazatelja ogleda se u broju vozila, kao i takmičenja koja su organizovana. Blaga digresija na ovo je činjenica da samo godinu dana nakon ratova na ovim prostorima, imali smo u prvim startnim redovima vozila čija vrednost prevazilazi ukupnu vrednost svih vozila koje se voze u današnjem Šampionatu. Mislim da je ovaj komentar sasvim jasan odgovor na postavljeno pitanje, ali moramo biti svesni da postoje u svakom sportu, pa i u ovom, zlatne i one druge godine.”
4. Ove sezone planiraš da nastupaš u više disciplina, možeš li da nam kažeš koje su to discipline i tvoje planove za ovu sezonu?
„Reli disciplina je moja ljubav. Taj osećaj borbe na duge staze je meni jako blizak, blizak mom kakakteru. Ove godine bih želeo da iskoristim priliku, ako bude bilo moguće, da se pojavim na što većem broju takmičenja, onako vozački rečeno da se „uvozam” i prijavio sam svoje učešće pored relija, na takmičenjima na brdu, a i u za mene novoj disciplini autoslalomu.
Cilj mi je, da pored sticanja iskustva na stazi, pored sebe okupim prave zaljubljenike u autosport, kao i one koji umeju da prepoznaju i poštuju ovu strast, a i da možda u narednim sezonama krenemo na put ka sticanju boljih rezultata.
Moj jedini moto za ovu sezonu je da, uz sredstva kojima raspolažemo, učinak završavanja trka bude na što višem nivou. Možda deluje skromno, ali mislim da za ovaj moj povratak na staze ovo nije nimalo lak zadatak.”
„Reli disciplina je moja ljubav. Taj osećaj borbe na duge staze je meni jako blizak, blizak mom kakakteru. Ove godine bih želeo da iskoristim priliku, ako bude bilo moguće, da se pojavim na što većem broju takmičenja, onako vozački rečeno da se „uvozam” i prijavio sam svoje učešće pored relija, na takmičenjima na brdu, a i u za mene novoj disciplini autoslalomu.
Cilj mi je, da pored sticanja iskustva na stazi, pored sebe okupim prave zaljubljenike u autosport, kao i one koji umeju da prepoznaju i poštuju ovu strast, a i da možda u narednim sezonama krenemo na put ka sticanju boljih rezultata.
Moj jedini moto za ovu sezonu je da, uz sredstva kojima raspolažemo, učinak završavanja trka bude na što višem nivou. Možda deluje skromno, ali mislim da za ovaj moj povratak na staze ovo nije nimalo lak zadatak.”
5. Automobil će ti ove sezone biti Škoda koju si pre dve godine napravio, ali tek sada debituje u šampionatu. Reci nam nešto više od automobilu.
„U pohodu na još jedno ostvarenje snova idem sa mojom Škodom. „Kakva je takva je, ali moja je”. U pitanju je vozilo marke Škoda Felicija, osnovne zapremine motora od 1289 cm3, sa standarnim motorom i menjačem, ali vozilo ima izvesne modifikacije na trapu i kočnicama u skladu sa homologacijom.
S obzirom da sam na reliju ograničen na ovaj motor, bitno mi je bilo da napravim motor za koji verujem da će biti u stanju da me „na helu” odveze od rampe do rampe. Svestan sam da su to veoma limitirani kapaciteti snage, ali u ovom slučaju me interesuje samo izdržljivost vozila. U izvesnim sam pregovorima da iz Češke nabavim jedan agregat koji je vožen u Šampionatu Češke i predstavlja motor rađen u Škoda motorsport odeljenju, ali o tom potom.
Za takmičenja „na brdu“ u pripremi je jako dobro poznat motor 1.4 74 kW iz VW Polo, koji je veoma eksploatisan u autosportu. Ovaj deo projekta nije još do kraja sproveden, ali se nadam da ćemo u prvim danima proleća i ovaj agregat videti po prvi put u Srbiji, pod haubom moje Škode Felicije.
Na kraju, koristim priliku da se ovim putem zahvalim svima onima koji su mi pomogli da priznam sebi da mi je u krvi ljubav prema automobilizmu, kao i svima onima koji su mi dali podstreka i snage da stignem do još jedne startne rampe.”
RallyMagazinTeam
„U pohodu na još jedno ostvarenje snova idem sa mojom Škodom. „Kakva je takva je, ali moja je”. U pitanju je vozilo marke Škoda Felicija, osnovne zapremine motora od 1289 cm3, sa standarnim motorom i menjačem, ali vozilo ima izvesne modifikacije na trapu i kočnicama u skladu sa homologacijom.
S obzirom da sam na reliju ograničen na ovaj motor, bitno mi je bilo da napravim motor za koji verujem da će biti u stanju da me „na helu” odveze od rampe do rampe. Svestan sam da su to veoma limitirani kapaciteti snage, ali u ovom slučaju me interesuje samo izdržljivost vozila. U izvesnim sam pregovorima da iz Češke nabavim jedan agregat koji je vožen u Šampionatu Češke i predstavlja motor rađen u Škoda motorsport odeljenju, ali o tom potom.
Za takmičenja „na brdu“ u pripremi je jako dobro poznat motor 1.4 74 kW iz VW Polo, koji je veoma eksploatisan u autosportu. Ovaj deo projekta nije još do kraja sproveden, ali se nadam da ćemo u prvim danima proleća i ovaj agregat videti po prvi put u Srbiji, pod haubom moje Škode Felicije.
Na kraju, koristim priliku da se ovim putem zahvalim svima onima koji su mi pomogli da priznam sebi da mi je u krvi ljubav prema automobilizmu, kao i svima onima koji su mi dali podstreka i snage da stignem do još jedne startne rampe.”
RallyMagazinTeam
RSS Feed
