Prolaze dani i godine, ali sećanje na njega ne bledi. Pre dvadeset i tri godine zauvek je prestalo da kuca srce Obrena Tešića.
Svaka osoba na Svetu ima nešto što voli i koja je spremna sve da uradi da bi to dobila, osvojila… Obren Tešić je pored porodice i prijatelja najviše voleo reli i želeo je da osvoji Zlatnu kacigu, jedno od najvećeg priznanja u autosportu. Osvojio je Zlatnu kacigu, želja mu se ispunila, ali nije na način koji je on želeo.
Kao i svi mi želeo je da uspešno pređe tih 500 metara brzinskog ispita “Volujac” koji je bio sastavni deo Trajal Relija, ali su njegovi snovi i njegov život je iznenada prekinuti. Svi su se nadali da će Tešić, “Kralja Tare”, zajedno sa Nenadom Damljanovićem u Ford Sijeri da se popne na ciljnu rampu i da sa porodicom, prijateljima, njegovim obožavaocima i navijačima prolsavi pobedu i Zlatnu kacigu.
Međutim, taj kobni 8. septembar 1996. godine i Trajal Reli su umesto mnogo sreće doneli tugu.
Kao i svi mi želeo je da uspešno pređe tih 500 metara brzinskog ispita “Volujac” koji je bio sastavni deo Trajal Relija, ali su njegovi snovi i njegov život je iznenada prekinuti. Svi su se nadali da će Tešić, “Kralja Tare”, zajedno sa Nenadom Damljanovićem u Ford Sijeri da se popne na ciljnu rampu i da sa porodicom, prijateljima, njegovim obožavaocima i navijačima prolsavi pobedu i Zlatnu kacigu.
Međutim, taj kobni 8. septembar 1996. godine i Trajal Reli su umesto mnogo sreće doneli tugu.
Te kobne, 1996. godine, vodio je u generalnom plasmanu i nadao se konačnoj pobedi na YU reliju. Nakon “2. Tara Relija”, na kojem Obren zajedno sa svojim suvozačem Nenadom Damljanovićem odnosi pobedu, niko nije ni mogao da pretpostavi da Obren Tešić, “kralj Tare”, kako su ga mnogi zvali, vozi obroncima „njegove“ planine poslednji put, da će poslednji put osvojiti pehar, poslednji put sa svojim suvozačom i mnogim njegovim prijateljima proslaviti pobedu.
Posle relija na Tari te 1996. usledio je “Trajal reli”, koji odnosi život jednom od najboljih i najtalentovanijih reli vozača koje je Srbija ikada imala, Obrenu Tešiću. Za posadu Tešić / Damljanović od samog starta relija su počeli veliki problemi, od pucanja pneumatika, preko problema sa auspuhom i menjačem. U želji da nadoknadi nemoguće i po veoma velikom pljusku, Obren je na brzinskom ispitu „Volujac“ izgubio kontrolu, izleteo se staze, udario krovom svog automobila u drvo i od zadobijenih povreda preminuo na licu mestu.
Nakon pogibije Obrena Tešića, „Tara Reli“ od 1997. do 2008. godine, kada je i poslednji put održan, nosi naziv „Memorijal Obrena Tešića“. Iako se Tara Reli “Memorijal Obrena Tešića” godinama unazad ne organizuje, sećanje na njega ne bledi.
Posle relija na Tari te 1996. usledio je “Trajal reli”, koji odnosi život jednom od najboljih i najtalentovanijih reli vozača koje je Srbija ikada imala, Obrenu Tešiću. Za posadu Tešić / Damljanović od samog starta relija su počeli veliki problemi, od pucanja pneumatika, preko problema sa auspuhom i menjačem. U želji da nadoknadi nemoguće i po veoma velikom pljusku, Obren je na brzinskom ispitu „Volujac“ izgubio kontrolu, izleteo se staze, udario krovom svog automobila u drvo i od zadobijenih povreda preminuo na licu mestu.
Nakon pogibije Obrena Tešića, „Tara Reli“ od 1997. do 2008. godine, kada je i poslednji put održan, nosi naziv „Memorijal Obrena Tešića“. Iako se Tara Reli “Memorijal Obrena Tešića” godinama unazad ne organizuje, sećanje na njega ne bledi.
Jedno je sigurno, Obren je u jako teškim vremenima napravio nešto nemoguće. Njegov klub ‘’Gina’’ je tada pravio nemoguće. Posle njegove smrti reli sport u Srbiji je krenuo stranputicom koja traje još uvek. On je u najmanju ruku zaslužio njegov Tara reli, njegov Memorijal, sećanje i nastavak njegovog rada.
„Ako reli nije težak onda to i nije reli“ i „Reli bez makadama, k’o mlada bez venčanice“, su reči čoveka koji je preminuo 08.09.1996. godine, radeći ono što je najviše voleo i za šta se celog života nezaustavljivo borio. Pravo je vreme da se reli vrati na staze i put gde je nekada bio, a za to će biti potreban trud svih nas.
Obrene, večna ti slava i hvala!
foto: gina.rs
„Ako reli nije težak onda to i nije reli“ i „Reli bez makadama, k’o mlada bez venčanice“, su reči čoveka koji je preminuo 08.09.1996. godine, radeći ono što je najviše voleo i za šta se celog života nezaustavljivo borio. Pravo je vreme da se reli vrati na staze i put gde je nekada bio, a za to će biti potreban trud svih nas.
Obrene, večna ti slava i hvala!
foto: gina.rs
1996. Teaser from Karantin Film on Vimeo.
RSS Feed
