Kale je tako ponovio uspeh svog oca, Harija Rovanpere, koji je svoj prvi i jedini trijumf ostvario 2001. godine na Reliju Švedska, tada vozeći Pežo 206 WRC. Hari i Kale su prvi otac i sin u istoriji WRC šampionata koji su pobeđivali u novijoj istoriji. Jedini koji su pre njih to uspeli, bili su Pauli i Henri Toivonen. Pauli je svojevremeno slavio u ERC šampionatu koji je bio preteča modernog WRC šampionata, dok je Henri svoje pobede ostvarivao u sklopu WRC šampionata.
Drugo mesto je pripalo Hjundaijevoj „super-zameni“, Kregu Brinu koji se nakon Hrvatske po prvi put našao za volanom WRC automobila. Nakon ispadanja Ota Tanka iz igre, te problema s Pirelijevim pneumaticima već na početku relija za Tijerija Nevila, Brin je ostao jedina Hjundaijeva nada za pobedu. Ipak, Brin nije imao dovoljno tempa da izazove Rovanperu koji ovog vikenda nije ni grešio pa je drugo mesto najviše što je mogao ovoga vikenda.
Treće mesto nakon velike borbe je pripalo Tijeriju Nevilu. Nevil je tokom celog relija bio brži i bolji od direktnog konkurenta za treće mesto, Sebastijena Ožijea koji je dao sve od sebe, a na ruku mu je išla i kazna od deset sekundi za Nevila koju je dobio zbog navodnog kašnjenja u vremensku kontrolu nakon pretposlednjeg brzinca. Nevil je bio jako isfrustriran nakon pretposlednjeg brzinca, ali je ipak uspeo da zadrži prednost ispred Ožijea.
Ožije je odvezao jedan prosečan reli na kojem nije pokazivao previše interesovanja da juri pobedu, već mu je cilj bio da skupi poene. Ovoga puta nije bilo nesrećnih ishoda za konkurenciju pa samim tim nije bilo besplatnih pozicija za Francuza. Ožije i dalje sigurno vodi u šampionatu ispred Evansa i Nevila čiji zaostatak je i dalje pozamašan te će Ožije još neko vreme moći uživati u ovom luksuzu.
Peto mesto ukupnog plasmana je pripalo Elfinu Evansu. Britanac nije bio naročito brz ovog vikenda niti konkurentan. Nakon katastrofe u Keniji, Evansu je bilo bitno da ponovo ne prospe bodove jer bi to sigurno značilo i kraj borbe za šampionsku titulu koja mu ionako sve više izmiče. Tempo nije bio tu o čemu govori i činjenica da je samo u tri navrata ušao u top 3 najbržih posada na brzincima, ali je od tog mesta u generalnom plasmanu bio dosta daleko.
U WRC 2 šampionatu, pobedu je odneo Andreas Mikelsen u Škodi Fabiji Reli2 EVO. Norvežanin je tako prekinuo loš niz bez pobede, te u poslednjem momentu spasio vodstvo i ovoga puta ga povećao. Mads Ostberg se celog vikenda mučio i žalio na brojne probleme u Sitroenu C3 Reli2. Ipak, drugo mesto nije loš rezultat koji ga ostavlja u igri za šampionsku titulu. Marko Bulasija u još jednog Fabiji Reli2 EVO je došao do novog podijuma i vrednih bodova za Toksport u poretku timova.
Šampionatom WRC 3 je vladao isključivo jedan čovek. Aleksej Lukjanuk, šampion Evrope u reliju je napravio „izlet“ u WRC šampionat za volanom Škode Fabije Reli2 EVO i doslovno oduvao konkurenciju u WRC 3 šampionatu, dok je i u RC2 kategoriji bio ubedljiv ispred Mikelsena i Ostberga. Kajetan Kajetanovič, još jedan vozač Fabije Reli2 EVO, upisao je novi podijum na svoj konto i značajno se približio vodećem Johanu Roselu koji nije vozio reli u Estoniji. Treće mesto je pripalo finskom takmičaru, Miku Heikili koji je ponovio svoj najbolji rezultat u WRC 3 šampionatu koji je ostvario početkom sezone na Arktik reliju Finske.
U JWRC konkurenciji, najbrži je bio Finac, Sami Pajari. Pajari je dosta dobro kontrolisao reli ovoga vikenda i sa sasvim lepom prednošću završio nastup na Reliju Estonija. Iza sebe je ostavio Britanca, Jona Armstronga. Armstrong je pokušavao napasti tokom jučerašnjeg dana, ali Pajari je održavao tempo koji Armstrong nije mogao ispratiti i morao se zadovoljiti drugim mestom. Na najniži stepenik postolja se popeo Martin Sesks koji je poziciju naslijedio od dvostrukog prvaka Slovačke Martina Kočija koji je odustao na zadnjem brzincu dana zbog pucanja poluosovine na njegovoj Ford Fijesti Reli4.
Naredni reli se vozi u Belgiji od 13. do 15. avgusta.