Ožije i kompletan Tojotin tim na visini zadatka, Hjundai još uvek spava zimski san
Startala je nova, 49. po redu sezona Svetskog reli šampionata. WRC kao što je to slučaj već godinama unazad, kreće iz Monte Karla. Ove godine, zbog pandemije korona virusa, Reli Monte Karlo je održan u specifičnim uslovima pa su izostali određeni brzinci, kao i dva noćna brzinca koji su tradicionalno otvarali reli četvrtkom.
Po onome što smo videli ovoga vikenda, nedostajaće nam uzbuđenja ove godine. Tojotina armada je doslovno protutnjala Monte Karlom, a savršen učinak je pokvario jedino Kale Rovanpera. Mladi i još nedovoljno iskusni Finac je pravio određene greške kada nije smeo i izgubio poziciju na podijumu. Svu pažnju i čestitke treba uputiti ka osmostrukom pobedniku Relija Monte Karlo. Sebastijen Ožije je ponovo slavio na domaćem terenu, što nas više ni ne iznenađuje. Prvu je ostvario za volanom Pežoa 207 S2000, zatim su usledile tri pobede u VW Polu WRC, po dve u Ford Fijesti WRC, jedna u Sitroenu C3 WRC, a u kolekciju njegovih pobedničkih automobila se upisala i Tojota Jaris WRC.
Tojota je pokazala visoku spremnost i kompetitivnost, te će Hjundaiju itekako biti teško da odbrani konstruktorsku krunu. Drugo mesto je osvojio vicešampion iz 2020. godine, Elfin Evans koji je imao „grešku više“ od svog kolege i nedovoljan tempo da izazove Ožijea. Ipak, Elfin iz Monaka odlazi kao drugoplasirani te najavljuje novu borbu protiv Ožijea. Prošle godine je platio danak neiskustvu u borbi protiv prekaljenog vuka, a možda je ovo godina u kojoj će Evans napraviti finalni iskorak. Ot Tanak je u svojoj prvoj godini u Tojoti imao sličnu sudbinu, kada je na poslednjem reliju izgubio bitku protiv Ožijea, a zatim se naredne godine vratio i pokorio šampionat. Ključ borbe protiv Ožijea je konstantnost te će morati da mu „diše za vratom“ na svakom reliju i ne pravi greške.
Sramotu Hjundai Motorsporta je delimično prikrio Tijeri Nevil. Belgijanac je u Monako stigao s potpuno novim i nepoznatim suvozačem, obzirom na to da on i Nikolas Gilsul nisu uspeli dogovoriti ugovor koji bi zadovoljio obe strane. Tako je Martin Videge uskočio u desno sedište Nevilovog i20 WRC i napravio najbolji posao što je mogao s obzirom na iskustvo u WRC šampionatu. Naime, Videge je debitovao u Monte Karlu kada je WRC šampionat u pitanju. Kada sagledamo tempo Hjundaija i očajnu organizaciju koja je Ota Tanka izbacila iz konkurencije za pobedu, Nevil i Videge su izveli čudo.
Četvrto mesto je pripalo Kaleu Rovanperi. Mladi Finac još uvek uči i skuplja iskustvo među najvećima i najiskusnijima. Rovanpera se ne može pohvaliti velikim brojem relija u WRC automobilu, obzirom na to da se tek prošle godine pridružio Tojoti, a imali smo izuzetno kratku sezonu zahvaljujući korona virusu. Sigurni smo da će Rovanpera uskoro zasijati punim sjajem, a ne bismo isključili ni mogućnost prvog trijumfa ove godine, obzirom na to da je svoj prvi podijum već ostvario prošle godine u Švedskoj.
Peto mesto je pripalo Daniju Sordu. Španac nije imao velike rezultate u Monte Karlu, ali ogromni zaostatak od preko tri minute definitivno ne oslikava realne mogućnosti jednog iskusnog WRC vozača. Hjundai je po svemu sudeći ostao na nivou iz 2020. dok je Tojota otišla dosta ispred, te su Tojotini vozači bili izuzetno zadovoljni svojim automobilima, dok su se Hjundaijeve posade dosta žalile na ponašanje njihovih jurilica.
89. Reli Monte Karlo je završen. Svi ljubitelji WRC-a su ovog vikenda dobili bolan „šamar“ i podsetnik da RC1/Rally1/WRC klasa uistinu izumire. Ford, tačnije M-Sport koristi Fijestu WRC koja stagnira još od kraja 2018. godine i obektivno gledajući, M-Sport ne možemo smatrati ozbiljnim konkurentom. S njihovim budžetom, pravo je čudo što uopće nastupaju. Pravo je čudo da s druge strane imamo Hjundai sa višemilionskim budžetom već godinama ne uspeva pobediti svoje konkurente. Titule u poretku konstruktora su važne za Andreu Adama, ali u svojim redovima ima dva velika pobednika i borca, jednog šampiona i jednog višestrukog vicešampiona. Tanak i Nevil se ne žele zadovoljiti samo titulom u poretku konstruktora. Momci žele pobede i titule, a u borbi za iste, očigledno su prepušteni sami sebi.
Činjenica da je ovo (za sada zvanično) poslednja godina s ovom generacijom automobila, te da ćemo od sledeće godine gledati sporije i manje atraktivne hibridne automobile, već sada kruže glasine da je ovo vjerovatno i poslednja godina za Hjundai Motorsport u kraljevskoj klasi, jer ih hibridi ne zanimaju. M-Sportu je potrebna ogromna finansijska podrška da bi se upustili u još skuplji projekat od Fijeste WRC, a trenutno je jedino izvesno da će Tojota oberučke prihvatiti hibridni pogon u kojem briljiraju u WEC šampionatu, ali i cestovnim automobilima, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zapravo oni izumitelji hibridnog pogona.
Ovo što sada gledamo, vrlo je verovatno početak kraja WRC klase. Čudno je da sudbina WTCC šampionata nikoga nije naučila lekciju jer su TC1 automobili bili izuzetno brzi, atraktivni, ali preskupi da bi se koristili te su praktično uništili taj šampionat koji je na kraju spojen sa TCR International serijom i postao WTCR. Da li će FIA-inoj WRC piramidi uskoro biti odsječen vrh, te ćemo postojeće Rally2/R5 automobile posmatrati kao najvišu klasu, pokazaće nam vreme. Nažalost, nemamo kristalnu kuglu i nismo proroci pa da možemo videti u budućnost, ali kada bismo mogli upravljati njom, sigurno bismo ispravili mnoge stvari.
Po onome što smo videli ovoga vikenda, nedostajaće nam uzbuđenja ove godine. Tojotina armada je doslovno protutnjala Monte Karlom, a savršen učinak je pokvario jedino Kale Rovanpera. Mladi i još nedovoljno iskusni Finac je pravio određene greške kada nije smeo i izgubio poziciju na podijumu. Svu pažnju i čestitke treba uputiti ka osmostrukom pobedniku Relija Monte Karlo. Sebastijen Ožije je ponovo slavio na domaćem terenu, što nas više ni ne iznenađuje. Prvu je ostvario za volanom Pežoa 207 S2000, zatim su usledile tri pobede u VW Polu WRC, po dve u Ford Fijesti WRC, jedna u Sitroenu C3 WRC, a u kolekciju njegovih pobedničkih automobila se upisala i Tojota Jaris WRC.
Tojota je pokazala visoku spremnost i kompetitivnost, te će Hjundaiju itekako biti teško da odbrani konstruktorsku krunu. Drugo mesto je osvojio vicešampion iz 2020. godine, Elfin Evans koji je imao „grešku više“ od svog kolege i nedovoljan tempo da izazove Ožijea. Ipak, Elfin iz Monaka odlazi kao drugoplasirani te najavljuje novu borbu protiv Ožijea. Prošle godine je platio danak neiskustvu u borbi protiv prekaljenog vuka, a možda je ovo godina u kojoj će Evans napraviti finalni iskorak. Ot Tanak je u svojoj prvoj godini u Tojoti imao sličnu sudbinu, kada je na poslednjem reliju izgubio bitku protiv Ožijea, a zatim se naredne godine vratio i pokorio šampionat. Ključ borbe protiv Ožijea je konstantnost te će morati da mu „diše za vratom“ na svakom reliju i ne pravi greške.
Sramotu Hjundai Motorsporta je delimično prikrio Tijeri Nevil. Belgijanac je u Monako stigao s potpuno novim i nepoznatim suvozačem, obzirom na to da on i Nikolas Gilsul nisu uspeli dogovoriti ugovor koji bi zadovoljio obe strane. Tako je Martin Videge uskočio u desno sedište Nevilovog i20 WRC i napravio najbolji posao što je mogao s obzirom na iskustvo u WRC šampionatu. Naime, Videge je debitovao u Monte Karlu kada je WRC šampionat u pitanju. Kada sagledamo tempo Hjundaija i očajnu organizaciju koja je Ota Tanka izbacila iz konkurencije za pobedu, Nevil i Videge su izveli čudo.
Četvrto mesto je pripalo Kaleu Rovanperi. Mladi Finac još uvek uči i skuplja iskustvo među najvećima i najiskusnijima. Rovanpera se ne može pohvaliti velikim brojem relija u WRC automobilu, obzirom na to da se tek prošle godine pridružio Tojoti, a imali smo izuzetno kratku sezonu zahvaljujući korona virusu. Sigurni smo da će Rovanpera uskoro zasijati punim sjajem, a ne bismo isključili ni mogućnost prvog trijumfa ove godine, obzirom na to da je svoj prvi podijum već ostvario prošle godine u Švedskoj.
Peto mesto je pripalo Daniju Sordu. Španac nije imao velike rezultate u Monte Karlu, ali ogromni zaostatak od preko tri minute definitivno ne oslikava realne mogućnosti jednog iskusnog WRC vozača. Hjundai je po svemu sudeći ostao na nivou iz 2020. dok je Tojota otišla dosta ispred, te su Tojotini vozači bili izuzetno zadovoljni svojim automobilima, dok su se Hjundaijeve posade dosta žalile na ponašanje njihovih jurilica.
89. Reli Monte Karlo je završen. Svi ljubitelji WRC-a su ovog vikenda dobili bolan „šamar“ i podsetnik da RC1/Rally1/WRC klasa uistinu izumire. Ford, tačnije M-Sport koristi Fijestu WRC koja stagnira još od kraja 2018. godine i obektivno gledajući, M-Sport ne možemo smatrati ozbiljnim konkurentom. S njihovim budžetom, pravo je čudo što uopće nastupaju. Pravo je čudo da s druge strane imamo Hjundai sa višemilionskim budžetom već godinama ne uspeva pobediti svoje konkurente. Titule u poretku konstruktora su važne za Andreu Adama, ali u svojim redovima ima dva velika pobednika i borca, jednog šampiona i jednog višestrukog vicešampiona. Tanak i Nevil se ne žele zadovoljiti samo titulom u poretku konstruktora. Momci žele pobede i titule, a u borbi za iste, očigledno su prepušteni sami sebi.
Činjenica da je ovo (za sada zvanično) poslednja godina s ovom generacijom automobila, te da ćemo od sledeće godine gledati sporije i manje atraktivne hibridne automobile, već sada kruže glasine da je ovo vjerovatno i poslednja godina za Hjundai Motorsport u kraljevskoj klasi, jer ih hibridi ne zanimaju. M-Sportu je potrebna ogromna finansijska podrška da bi se upustili u još skuplji projekat od Fijeste WRC, a trenutno je jedino izvesno da će Tojota oberučke prihvatiti hibridni pogon u kojem briljiraju u WEC šampionatu, ali i cestovnim automobilima, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zapravo oni izumitelji hibridnog pogona.
Ovo što sada gledamo, vrlo je verovatno početak kraja WRC klase. Čudno je da sudbina WTCC šampionata nikoga nije naučila lekciju jer su TC1 automobili bili izuzetno brzi, atraktivni, ali preskupi da bi se koristili te su praktično uništili taj šampionat koji je na kraju spojen sa TCR International serijom i postao WTCR. Da li će FIA-inoj WRC piramidi uskoro biti odsječen vrh, te ćemo postojeće Rally2/R5 automobile posmatrati kao najvišu klasu, pokazaće nam vreme. Nažalost, nemamo kristalnu kuglu i nismo proroci pa da možemo videti u budućnost, ali kada bismo mogli upravljati njom, sigurno bismo ispravili mnoge stvari.
RallyMagazin RS Team
RSS Feed
