Sezona u Reli šampionatu 2017 najavljena je sa dosta optimizma. Pre početka sezone najavljeno je, a na kraju i odžano čak pet relija, od toga šest bodovanih, Srbija reli posebno prvi i drugi dan. Čak pet, slobodno možemo reći, jer smo imali u jednoj sezoni više takmičenja nego u predhonde tri zajedno. Podsećamo, 2014. godine održana su dva relija u Srbiji, 2015. samo Srbija reli, 2016. Srbija i sprint reli u Beogradu, uz otkazivanje Beranovca, koji je doživeo pravi krah kada su se pojavile svega dve posade na verifikaciji, a po ko zna koji put se pokazalo tačno da se ne spaja nespojivo, krug i brdo sa relijem.
Sličan pokušaj smo imali i 2016. godine, kada se zamalo ugasila Klasa I zbog odluke da se vozi jednogrli karburator, kako bi se privukli takmičari sa kruga i brda, što ne samo da nije dovelo nove takmičare, već i standardne posade nisu htele da startuju pod tim okolnostima. Ove godine smo na zadnjem reliju imali čak sedam posada u ovoj klasi, a za sledeću sezonu ima dosta najava, čak i neki takmičari sa kruga će se oprobati u reliju, tako da karburator definitvno nije problem zamenti.
Osim toga, još uvek pamtimo otkazivanje Srbija relija 2013. godine, a i ostala izdanja posle njega nisu ocenjena sa odličnim ocenama, ni od strane publike, a ni od strane ostalih aktera, pa se tako Bugarski šampionat na naše staze vratio 2016. godine, a odmah zatim i otišao, a razloga za to je mnogo. Nema potrebe da se puno bavimo sezonama pre ove, sve je to već rečeno, reli je bio na kolenima pred početak ove sezone, sa malim brojem posada, još manje takmičenja, kao i Šampionatom koji je skoro pa bio samo ime na papiru.
Prvi reli u Vrnjačkoj Banji, 13. i 14. maja, bio je pravo osveženje. Na startu solidan broj posada, njih 13 iz Srbije i jedan gost iz Bugarske. Videli smo jedno sasavim dobro organizovano takmičenje, koje je proteklo u najboljem mogućem redu, a svima ulilo ogroman optimizam za nastavak sezone. Pobedio je Vladica Rabrenović, kome je suvozač bio Piter Henel, u Reno Kliu R3, a za njima su završili Aleksandar Dučić i Dejan Golić u Reno Kliu N3, dok se na treće mesto na postolju popela posada Nenad Vićenitić / Živko Gajić u još jednom N3 Kliu.
Osim toga, još uvek pamtimo otkazivanje Srbija relija 2013. godine, a i ostala izdanja posle njega nisu ocenjena sa odličnim ocenama, ni od strane publike, a ni od strane ostalih aktera, pa se tako Bugarski šampionat na naše staze vratio 2016. godine, a odmah zatim i otišao, a razloga za to je mnogo. Nema potrebe da se puno bavimo sezonama pre ove, sve je to već rečeno, reli je bio na kolenima pred početak ove sezone, sa malim brojem posada, još manje takmičenja, kao i Šampionatom koji je skoro pa bio samo ime na papiru.
Prvi reli u Vrnjačkoj Banji, 13. i 14. maja, bio je pravo osveženje. Na startu solidan broj posada, njih 13 iz Srbije i jedan gost iz Bugarske. Videli smo jedno sasavim dobro organizovano takmičenje, koje je proteklo u najboljem mogućem redu, a svima ulilo ogroman optimizam za nastavak sezone. Pobedio je Vladica Rabrenović, kome je suvozač bio Piter Henel, u Reno Kliu R3, a za njima su završili Aleksandar Dučić i Dejan Golić u Reno Kliu N3, dok se na treće mesto na postolju popela posada Nenad Vićenitić / Živko Gajić u još jednom N3 Kliu.
Za nastavak sezone bio je zakazan 3. Zlatiborski reli, koji se održao 26. i 27. maja, a tada su se pojavili i svi problemi koji su mučili posade i ranijih sezona. Krajnje nesportsko ponašanje tehničke komisije na tehničkom pregledu umalo je dovelo do toga da par posada i ne startuje na reliju. Uz puno muke postignut je dogovor i na kraju se 15 posada uputilo na noćne brzinske ispite. Glavni problem na tehničkom bila je nalepnica SAKSS-a, koju je trebalo da nose sve posade, a u suprotnom bi bili kažnjeni sa 35.000 dinara. Praksa nama nepoznata, a znajući da je mesto na prednjem vetrobranskom staklu rezervisano uglavnom za klub za koji posada nastupa ili glavnog sponzora, Savez je to glavno reklamno mesto oduzeo posadama bez ikakve naknade. Umesto togam dobili smo startnine koje nimalo nisu primerene našem standardu. Uz dosta muke, bez ozvučenja na startu i cilju, nekako je taj reli priveden kraju, uz dosta odustajanja, sa redarima koji ne znaju svoj posao, krajnje neljubaznim, koji kao da su pokupšali da oteraju i ono malo publike što se sakupilo na brzincima, a sami su stajali na rizičnim mestima.
Slavio je na kraju još jednom Rabrenović, a na drugom mestu završava Luka Kotorčević, kome je suvozač bio Dejan Pejić u Pežou 106 N2, dok su treći Tomo Nikitović i Petar Milanović u VW Polu 1.4.
Treći reli sezone u Mionici je bio sasvim novo takmičenje, koje je bilo zakazano za 8. jul. Sasvim dobri brzinci, uz publiku koja poznaje i prati reli, donela nam je još jedan sasvim solidno organizovan reli, uz mali broj posada na startu (13), jer je srpski vozni park počeo da pokazuje znake umora, uz standardnu muku sa finansijama većine posada. Tu je naša ekipa iz prve ruke imala priliku da se uveri u krajnje loše ponašanjem sudija, koji čak i ne znaju svoj posao, nego uz akreditaciju onemogućavaju rad snimateljima i fotografima, a nasuprot tome nekim redarima je bila potrebna pomoć publike da bi mogli da obave svoj posao, što bi uglavnom bila jedina zamerka ovom reliju.
Rabrenović je još jednom bio ubedljiv, navođen od strane Ane Golić, a za njim su završili Đanluka Roko i Jovan Isailović u Subaru Impreci WRX STi, koji su uspeli da nadmaše Željka Milutinovića i Aleksandra Petričevića u Reno Kliu.
6. Beogradski reli je bio zakazan dve nedelje posle Mionice, 22. i 23. jul, a na Memorijalu Mirka Martinovića našlo se svega 14 posada, a u taj broj smo imali i dve posade iz Hrvatske. Reli je protekao bez puno uzbuđenja, po neverovatnoj vrućini. Redari i sudije još jednom u problemu, nisu znali ni zašto su tu, ni šta treba da rade, iako je SAKSS imao čak dva seminara pre početka sezone, tako da bi ubuduće zaista trebalo da se povede računa i da se radi sa njima, pre svega da pokažu ljubaznost i malo manira, ako već nisu dovoljno edukovani za svoj posao.
Rabrenović, kome je suvozač Momčilo Milojković čak i kolabirao u Kliu, na kraju slavi, a drugi su Aleksandar Dučić i Dejan Golić, dok je treći gost iz Hrvatske Dario Šamec u Pežou 206, kome je suvozač Goran Šams.
Slavio je na kraju još jednom Rabrenović, a na drugom mestu završava Luka Kotorčević, kome je suvozač bio Dejan Pejić u Pežou 106 N2, dok su treći Tomo Nikitović i Petar Milanović u VW Polu 1.4.
Treći reli sezone u Mionici je bio sasvim novo takmičenje, koje je bilo zakazano za 8. jul. Sasvim dobri brzinci, uz publiku koja poznaje i prati reli, donela nam je još jedan sasvim solidno organizovan reli, uz mali broj posada na startu (13), jer je srpski vozni park počeo da pokazuje znake umora, uz standardnu muku sa finansijama većine posada. Tu je naša ekipa iz prve ruke imala priliku da se uveri u krajnje loše ponašanjem sudija, koji čak i ne znaju svoj posao, nego uz akreditaciju onemogućavaju rad snimateljima i fotografima, a nasuprot tome nekim redarima je bila potrebna pomoć publike da bi mogli da obave svoj posao, što bi uglavnom bila jedina zamerka ovom reliju.
Rabrenović je još jednom bio ubedljiv, navođen od strane Ane Golić, a za njim su završili Đanluka Roko i Jovan Isailović u Subaru Impreci WRX STi, koji su uspeli da nadmaše Željka Milutinovića i Aleksandra Petričevića u Reno Kliu.
6. Beogradski reli je bio zakazan dve nedelje posle Mionice, 22. i 23. jul, a na Memorijalu Mirka Martinovića našlo se svega 14 posada, a u taj broj smo imali i dve posade iz Hrvatske. Reli je protekao bez puno uzbuđenja, po neverovatnoj vrućini. Redari i sudije još jednom u problemu, nisu znali ni zašto su tu, ni šta treba da rade, iako je SAKSS imao čak dva seminara pre početka sezone, tako da bi ubuduće zaista trebalo da se povede računa i da se radi sa njima, pre svega da pokažu ljubaznost i malo manira, ako već nisu dovoljno edukovani za svoj posao.
Rabrenović, kome je suvozač Momčilo Milojković čak i kolabirao u Kliu, na kraju slavi, a drugi su Aleksandar Dučić i Dejan Golić, dok je treći gost iz Hrvatske Dario Šamec u Pežou 206, kome je suvozač Goran Šams.
Za kraj sezone 50. Srbija reli, jubilej kakvim malo koja zemlja može da se pohvali. Svi su očekivali mnogo, organizator najavio spektal i to u standardom terminu, treći vikend septmebra, 23. i 24.
Međutim, građevinski radovi u Užicu su doveli do toga da je gradski brzinac morao biti otkazan. A onda se od najavljenih preko 50 posada, na listi prijava našlo „svega 38“. Znamo da je Srbija „kažnjena“ time što se nalazi u ERT Balkan zoni, koju vozi svega par posada sa „velikim“ automobilima, ako i toliko. Ove godine su to bili Orhan Avdžioglu, koji je na kraju i slavio u Fiesti R5, praćen Plamenom Stajkovim u Micubišiju evo IX. Šteta jedino što se nije pojavio Jagiz Avči u Pežou 208 R5 i to bi bio realan broj posada koje voze ERT. Velike timove, nažalost, ne zanimaju naši jubilji nego bodovi, a oni mali su uglavnom u problemu sa budžetom kada treba nastupiti na nekom reliju koji im ne donosi ništa, a jako je zahtevan za isti. Ipak, cifra od 22 domaće posade na startu je pomalo vratila veru svima, uz 11 inostranih.
Ipak, redari kasne na BI Duboko 1, koji je proglašen etapom, ovoga puta „publika“ nije pravila probleme, nje je bilo u dosta manjem broju nego predhodne godine, očito zadovoljna viđenim ranijih godina. A zatim na Goldenu kreće pravi šou, posade se pristižu i prestižu, što na prvom, što na drugom Goldenu, zatim se žale na vremena, nervoze je svuda, sudije na upisima neiskusne... Ono što je za nepoverovati, žalbe posada nisu prihvaćene, atmosfera je bila krajnje nesportska, da bi se rasprava nastavila na društvenim mrežama između nezadovoljnih takmičara i predstavnika organizatora, koji su tom prilikom vređali takmičare, iste one koji su uredno platili startine i zbog koji reli i postoji! Na prijavnom listu je pisao umanjen iznos za startninu, dok je u pravilniku relija stajao drugi, a verifikaciona komisija je izgleda naplaćivala kako joj se prohtelo, dok su još jednom oštećeni oni koju su vozili.
Propusta previše, koji se ni ne mogu nabrojati, a koji ne bi smeli da se dese ni na jednom reliju, a ne na jubileju kao što je Srbija. Na kraju, od domaćih posada oba dana najbrži je Đanluka Roko, dok je Rabrenoviću drugo mesto oba dana bilo više nego dovoljno da potvrdi titulu za 2017.
Međutim, građevinski radovi u Užicu su doveli do toga da je gradski brzinac morao biti otkazan. A onda se od najavljenih preko 50 posada, na listi prijava našlo „svega 38“. Znamo da je Srbija „kažnjena“ time što se nalazi u ERT Balkan zoni, koju vozi svega par posada sa „velikim“ automobilima, ako i toliko. Ove godine su to bili Orhan Avdžioglu, koji je na kraju i slavio u Fiesti R5, praćen Plamenom Stajkovim u Micubišiju evo IX. Šteta jedino što se nije pojavio Jagiz Avči u Pežou 208 R5 i to bi bio realan broj posada koje voze ERT. Velike timove, nažalost, ne zanimaju naši jubilji nego bodovi, a oni mali su uglavnom u problemu sa budžetom kada treba nastupiti na nekom reliju koji im ne donosi ništa, a jako je zahtevan za isti. Ipak, cifra od 22 domaće posade na startu je pomalo vratila veru svima, uz 11 inostranih.
Ipak, redari kasne na BI Duboko 1, koji je proglašen etapom, ovoga puta „publika“ nije pravila probleme, nje je bilo u dosta manjem broju nego predhodne godine, očito zadovoljna viđenim ranijih godina. A zatim na Goldenu kreće pravi šou, posade se pristižu i prestižu, što na prvom, što na drugom Goldenu, zatim se žale na vremena, nervoze je svuda, sudije na upisima neiskusne... Ono što je za nepoverovati, žalbe posada nisu prihvaćene, atmosfera je bila krajnje nesportska, da bi se rasprava nastavila na društvenim mrežama između nezadovoljnih takmičara i predstavnika organizatora, koji su tom prilikom vređali takmičare, iste one koji su uredno platili startine i zbog koji reli i postoji! Na prijavnom listu je pisao umanjen iznos za startninu, dok je u pravilniku relija stajao drugi, a verifikaciona komisija je izgleda naplaćivala kako joj se prohtelo, dok su još jednom oštećeni oni koju su vozili.
Propusta previše, koji se ni ne mogu nabrojati, a koji ne bi smeli da se dese ni na jednom reliju, a ne na jubileju kao što je Srbija. Na kraju, od domaćih posada oba dana najbrži je Đanluka Roko, dok je Rabrenoviću drugo mesto oba dana bilo više nego dovoljno da potvrdi titulu za 2017.
Pored Rabrenovića koji je šampion, vicešampionski naslov odlazi u ruke domaćeg Italijana, Đanluke Roka, dok je sjajni Luka Kotorčević treći. Od suvozača najbolji je Dejan Golić, viceprvak je Jovan Isailović, a Dejan Pejić je treći.
U klasi 4 najbolji su Aleksandar Dučić i Dejan Golić, dok su Željko Milutinović i Aleksandar Petričević drugi, a Nikola Jović i Branislav Jović su treći.
Klasa 3 se ne proglašava zbog nedovoljnog broja bodovanih relija.
Klasa 2 je bila možda i najzanimljivija i najneizvesnija do samog kraja sezone, a iz borbe kao pobednici izlaze Luka Kotorčević i Dejan Pejić, drugi su Tomo Nikitović i Siniša Milanović, dok su treći Goran Rabasović i Milan Janjić.
U Klasi 1 najbolji su Zoran Milisavljević Kinez i Vlada Kostić, Predrag Stefanović je na drugom mestu u konkurenciji vozača, dok je Marko Milanović od suvozača, jer je Aleksandar Nenadović to mesto izgubio zato što je bio sprečen da nastupi na Srbija reliju, pa je tako treći, zajedno sa Lazarom Blagojevićem u vozačkoj konkurenciji.
Na kraju, velika stvar koju moramo podvući je da su održani svi reliji i svi u zakazanom terminu, što je veliki pomak i velika stvar za posade i njihove sponzore. Sve ostalo, sa manje ili više uspeha, manje ili više propusta, srećom na kraju bez nekog većeg incidenta.
Zbog svega viđenog Srbiju ćemo od sada gledati u Vrnjačkoj Banji, nadamo se u mnogo boljoj organizaciji i onakoj kakvu zaslužuje. Posade ulažu uglavom svoj novac, publika se vraća razočarana kući, a najgore od svega je što je moglo da se desi nešto ozbiljno zbog propusta u bezbednosti. Ovo je ozbiljan, rizičan i jako opasan sport sam po sebi, a kamoli kada se improvizuje.
2018. godina je tu, najava za sada ima dosta, vaše komentare očekujemo...
RallyMagazinTeam
RSS Feed
