U trećem i poslednjem delu intervjua sa Pavlom Komnenovićem razgovarali smo o njegovoj karijeri tokom početka 21. veka, poslednjem nastupu na Beogradskom reliju, kao i planovima za ovu sezonu.
Uradili ste nešto što je malo ko sa ovih prostora, vozili Porše super kup?
Ja sam onda našao novac, fabrika boja i lakova Duga je sponzorisala, to je koštalo negde oko 200 000 maraka i ja sam platio mesto u timu kod nekog Horsta Farmahera, Farmaher motorsport. I u tom timu je bio Andrej, s tim što je Andrej vozio tri trke, a ja nisam. Vozio sam zadnjih šest trka i najbolji plasman mi je bio Silverston, bio sam osmi, a najlošiji mi je bio Nirburgring dvanaesti po kiši, ali kad kažem 12. mesto to ljudi misle da nije nešto, a 35 Poršea ima. Moj veliki hendikep je bio što sam ja bio prvi put na tim stazama, ja sam praktično najbrža vremena pravio na trci, što je glupo. Najbrža vremena se prave na treningu, a na trci sporija, ali ja kako sam upoznavao stazu i auto išao sam brže. Tako da sam ja gubio negde oko 1,5 sekundi po krugu samo zato što nisam znao stazu, a nisam baš ni bio puno uvozan u auto. Auto je bio tuđ, pazio sam da se ne slupam, brzine su bile ogromne, do 270 na sat.
Šta je na vas ostavilo najači utisak, koja trka bi se izdvojila?
Recimo, najteža staza i najteža trka koju sam vozio je Spa Frankošamp u Belgiji, gde sam bio mislim 12. ili 11. po kiši. Jednog momenta sam po onoj kiši razmišljao šta ću bre ja ovde, ne vidim belu mačku. Toliku vodu dižu kola na 250 na sat da ti više ne vidiš gde je mesto za kočenje, seča. Onda imaš ono 200 metara, 150 metara, 100, 50, imaš neke repere za kočenje. Praktično ja, ako ima 10 kola ispred mene koja dižu vodu na 250, uopšte ne vidim, nemam reper za kočenje. Čak sam u jednom momentu kočio i tribine su reper za kočenje, znači kad se pojave tribine dolazi krivina, koči. Pošto postoji opasnost da me neko udari otpozadi, zato što i oni ne vide od mene i nekog ko je paralelno sa mnom, toliko su široke staze da voze po dvoja, troja paralelno. Automobili su iste snage, istih pločica kočnica, isti gabriti, isti amortizeri, to je kup auto. Relano ja sam bio zadovoljan.
Verovatno da sam vozio i '96., bio bi' bolji. U tom šampionatu Andrej je na kraju završio osmi, ja sam završio deseti, ali sa tri trke manje. To je bila ovako jedna lepa avantura po Evropi, po svetu, vozio sam puno, da nabrojim samo neke: Silverston, Spa Frankošamp, Hungaroring, Manjikur, Hokenhajm, Nirburgring i to sve na stazama i sa sudijama Formule 1. Jer Formula 1 startuje u 2, a Super kup u 11, a između ima ili Formula 3000 ili BTCC je bio recimo na Silverstonu. To je ta '95. godina gde sam video nešto što mnogi, nažaost, ne znaju da postoji, a kamoli da su učestvovali. Mislim, današnji naši automobilisti.
Ja sam onda našao novac, fabrika boja i lakova Duga je sponzorisala, to je koštalo negde oko 200 000 maraka i ja sam platio mesto u timu kod nekog Horsta Farmahera, Farmaher motorsport. I u tom timu je bio Andrej, s tim što je Andrej vozio tri trke, a ja nisam. Vozio sam zadnjih šest trka i najbolji plasman mi je bio Silverston, bio sam osmi, a najlošiji mi je bio Nirburgring dvanaesti po kiši, ali kad kažem 12. mesto to ljudi misle da nije nešto, a 35 Poršea ima. Moj veliki hendikep je bio što sam ja bio prvi put na tim stazama, ja sam praktično najbrža vremena pravio na trci, što je glupo. Najbrža vremena se prave na treningu, a na trci sporija, ali ja kako sam upoznavao stazu i auto išao sam brže. Tako da sam ja gubio negde oko 1,5 sekundi po krugu samo zato što nisam znao stazu, a nisam baš ni bio puno uvozan u auto. Auto je bio tuđ, pazio sam da se ne slupam, brzine su bile ogromne, do 270 na sat.
Šta je na vas ostavilo najači utisak, koja trka bi se izdvojila?
Recimo, najteža staza i najteža trka koju sam vozio je Spa Frankošamp u Belgiji, gde sam bio mislim 12. ili 11. po kiši. Jednog momenta sam po onoj kiši razmišljao šta ću bre ja ovde, ne vidim belu mačku. Toliku vodu dižu kola na 250 na sat da ti više ne vidiš gde je mesto za kočenje, seča. Onda imaš ono 200 metara, 150 metara, 100, 50, imaš neke repere za kočenje. Praktično ja, ako ima 10 kola ispred mene koja dižu vodu na 250, uopšte ne vidim, nemam reper za kočenje. Čak sam u jednom momentu kočio i tribine su reper za kočenje, znači kad se pojave tribine dolazi krivina, koči. Pošto postoji opasnost da me neko udari otpozadi, zato što i oni ne vide od mene i nekog ko je paralelno sa mnom, toliko su široke staze da voze po dvoja, troja paralelno. Automobili su iste snage, istih pločica kočnica, isti gabriti, isti amortizeri, to je kup auto. Relano ja sam bio zadovoljan.
Verovatno da sam vozio i '96., bio bi' bolji. U tom šampionatu Andrej je na kraju završio osmi, ja sam završio deseti, ali sa tri trke manje. To je bila ovako jedna lepa avantura po Evropi, po svetu, vozio sam puno, da nabrojim samo neke: Silverston, Spa Frankošamp, Hungaroring, Manjikur, Hokenhajm, Nirburgring i to sve na stazama i sa sudijama Formule 1. Jer Formula 1 startuje u 2, a Super kup u 11, a između ima ili Formula 3000 ili BTCC je bio recimo na Silverstonu. To je ta '95. godina gde sam video nešto što mnogi, nažaost, ne znaju da postoji, a kamoli da su učestvovali. Mislim, današnji naši automobilisti.
Zatim prelazite u ST automobil?
Da, '96. sam kupio Alfa Romeo super turing, 155 ST. Mikica Vesnić i ja smo isto bili u Modriča timu, Modriča je dala novac, kola su plaćena po 200 000 maraka, znači 400 000 maraka. To su bila zlatna vremena rafinerije Modriča i njihove ljubavi prema autosportu, koji su ulagali u taj sport puno. Pravo im je trebao sport za reklamu.
'97. Alfa ST, pa '98. ST, pa '99. to je Alfa celo vreme. Malo sam ja bio šampion, malo Mikica Vesnić, on je isto jedan jako talentovan momak i to je trkačka familija sa velikim iskustvom. Dobri su i u pripremi kola, otac Milun puno zna oko auta i to je karta za uspeh. Nije dovoljno samo voziti brzo, treba da znaš da pripremiš auto i da, kako mi to kažemo, da se napravi „set ap“, da se auto prilagodi stazi. Ima tu i mekanih guma, srednje tvrdih guma, tvrdih guma i amortizera tvrđih, mekših, balans štangle, prenosi u menjači i tako.
'99. sam nešto i vozio vani, zato što posle bombradovanja išli na neku trku u Ljubljanu, pa je bio šampionat Jugoslavije, odnosno SRJ. Da l' sam osvojio šampionat ili nisam više ne mogu da se setim, toliko toga se dešavalo.
Onda sam praktično tu Alfu vozio još 2001. i '02. i onda sam je prodao. I mislim, 2003. nisam ni vozio, tada sam pomagao mom sinu Milošu oko pripreme automobila, jer je on počeo da vozi Pežoa na trkama.
Zatim dolazite u posed drugog ST automobila u vašoj karijeri?
E onda sam 2004., tačnije Andrej i ja smo nabavili Hondu Akord iz Engleske, ST auto, vrhunski auto, ali volan na pogrešnoj strani, desnoj. I to je stavaralo ponekad probleme. Nije to klasičan volan na desnoj strani jer su svi ST automobili pomereni ka centru. Znači, oni koji su imali desni volan sedišta su po 15 cm, čak i malo više pomerena ka centru, a levi volan opet ka desnoj. Tako da pozicija glave je tu negde oko 60, 70 cm. Ali, znaš kad ceo život voziš levi volan i onda sedneš da voziš desni. Komande su iste, ručica menjača na desnoj strani, pedala gasa isto na desnoj strani, kvačilo na levoj. Bilo je nekih krivina, recimo Ušće S, e tu je jako nezgodno, zato što ti se bankina približava velikom brzinom, izlazna brzina iz S-a je 187 na sat sa ST-om. I sad, kad ti sediš na desnoj strani, kad ti prilazi bankina, ti misliš da ćeš da udariš, to je varka. Na kraju, percepcija vozačeva unutra mora da bude vrlo važna. Ako ti imaš percepciju da ćeš da udariš ti ćeš da reaguješ, ali ako si na levoj strani, bankina ti je dalje od glave. Recimo, za Kraljevo nije bio problem uopšte, to je autodrom, ali za ove ćoškove kao što su Novi Sad i ne znam ni ja Ušće, tu je malo bio problem desni volan.
I onda smo Andrej i ja vozili taj auto 2005. Ja trke po SCG, a on u Pireli super kupu, on je na nekim trkama tamo i pobedio. Malo nam se kvario taj auto.
Da, '96. sam kupio Alfa Romeo super turing, 155 ST. Mikica Vesnić i ja smo isto bili u Modriča timu, Modriča je dala novac, kola su plaćena po 200 000 maraka, znači 400 000 maraka. To su bila zlatna vremena rafinerije Modriča i njihove ljubavi prema autosportu, koji su ulagali u taj sport puno. Pravo im je trebao sport za reklamu.
'97. Alfa ST, pa '98. ST, pa '99. to je Alfa celo vreme. Malo sam ja bio šampion, malo Mikica Vesnić, on je isto jedan jako talentovan momak i to je trkačka familija sa velikim iskustvom. Dobri su i u pripremi kola, otac Milun puno zna oko auta i to je karta za uspeh. Nije dovoljno samo voziti brzo, treba da znaš da pripremiš auto i da, kako mi to kažemo, da se napravi „set ap“, da se auto prilagodi stazi. Ima tu i mekanih guma, srednje tvrdih guma, tvrdih guma i amortizera tvrđih, mekših, balans štangle, prenosi u menjači i tako.
'99. sam nešto i vozio vani, zato što posle bombradovanja išli na neku trku u Ljubljanu, pa je bio šampionat Jugoslavije, odnosno SRJ. Da l' sam osvojio šampionat ili nisam više ne mogu da se setim, toliko toga se dešavalo.
Onda sam praktično tu Alfu vozio još 2001. i '02. i onda sam je prodao. I mislim, 2003. nisam ni vozio, tada sam pomagao mom sinu Milošu oko pripreme automobila, jer je on počeo da vozi Pežoa na trkama.
Zatim dolazite u posed drugog ST automobila u vašoj karijeri?
E onda sam 2004., tačnije Andrej i ja smo nabavili Hondu Akord iz Engleske, ST auto, vrhunski auto, ali volan na pogrešnoj strani, desnoj. I to je stavaralo ponekad probleme. Nije to klasičan volan na desnoj strani jer su svi ST automobili pomereni ka centru. Znači, oni koji su imali desni volan sedišta su po 15 cm, čak i malo više pomerena ka centru, a levi volan opet ka desnoj. Tako da pozicija glave je tu negde oko 60, 70 cm. Ali, znaš kad ceo život voziš levi volan i onda sedneš da voziš desni. Komande su iste, ručica menjača na desnoj strani, pedala gasa isto na desnoj strani, kvačilo na levoj. Bilo je nekih krivina, recimo Ušće S, e tu je jako nezgodno, zato što ti se bankina približava velikom brzinom, izlazna brzina iz S-a je 187 na sat sa ST-om. I sad, kad ti sediš na desnoj strani, kad ti prilazi bankina, ti misliš da ćeš da udariš, to je varka. Na kraju, percepcija vozačeva unutra mora da bude vrlo važna. Ako ti imaš percepciju da ćeš da udariš ti ćeš da reaguješ, ali ako si na levoj strani, bankina ti je dalje od glave. Recimo, za Kraljevo nije bio problem uopšte, to je autodrom, ali za ove ćoškove kao što su Novi Sad i ne znam ni ja Ušće, tu je malo bio problem desni volan.
I onda smo Andrej i ja vozili taj auto 2005. Ja trke po SCG, a on u Pireli super kupu, on je na nekim trkama tamo i pobedio. Malo nam se kvario taj auto.
Zatim ste prešli u hobi, kakve su tu trke bile?
I onda smo se sledeće godineb ipak podelili, ja sam prešao da vozim takozvanu klasu Super 1600, to je u stvari hobi. Prvo je bila Vektra, posle BMW. Tu sam imao odrešene ruke i vozio sam bez konkurencije, slobodno mogu da kažem i nije mi baš bilo drago da na cilju trke pobedim, a da drugi i treći budu dosta iza mene. Ne samo zato što vozački nisu možda dorasli, nego i automobili su im bili lošiji, tako da sam ja to olako vozio, nije mi baš bio gušt. Ja sam više voleo da u jakoj trci budem treći, nego da u lošoj trci budem prvi. Ali, na kraju, ono zadovoljstvo vožnje ostaje i da li si prvi ili da si treći, ja sam uvek voleo da vozim. I onda sam to tako vozio još tri ili četiri godine, da bi' ja posle kupio Vektru od Bakrača, to je zadnja evolucija 2000. godina. Englezi su radili tu Vektru, to je 2012.
Kakvi su utisci sa Vektrom, to je da kažemo najsvežije? Niste imali neku konkurenciju?
I onda sam 2012., '13. i '14. vozio Opel Vektru, ali šampionat se, kako da kažem, toliko rasuo da više nije bilo smisla ulagati novac. Onda sam auto prodao. Zadnju trku koji sam vozio sa Vektrom je Novi Sad 2014., Kastratović je pobedio, ja sam bio drugi, trećeg nije bilo u ST-u ozbiljnog auta. Predhodno sam pobedio dve trke na Batajnicu uzastopce, Kastro je bio drugi i nije mi bio više gušt da vozim trke gde ima nas dvoje, eventulano troje.
Da li biste izdvojili neku trku?
Bio je Đura Amigos sa KTM-om , e to je bila dobra trka na Batajnici. To je jedna vrlo interesantna trka, jer Đura i ja nismo bili ista klasa, njegov auto je bio 2000 turbo, ima 600 kg, KTM X bow, ide k'o metak, koči lagano. Ja sam ipak imao 900 kg, moj auto je bio prepravljen u 2000 E1. Imao sam karbonsku haubu, vrata i gepek. I ja sam u ustvari tu trku više vozio za publiku i jurio sam Đuru da bi publika uživala, jer ne bi bio štos da Đura vozi ispred mene 100 m ja iza njega, nego sam vozio Đuri „na kičmi“ što kažu, od 2 do 5 m. Sutradan na trci, pošto su bile dve trke, jedna u subotu, druga u nedelju, Đura nije bio na trci. Ja ga zovem telefonom i reko Đuro gde si, on kaže „ja sam juče pobedio, ja se umorio“. Od čega si se ti umorio? „Pa kako se nisam umorio, ja kako pogledam u retrovizor ti iza mena na 2 m, dosta sam se vozio“, šalio se malo Đura. Tako da sam ja tu trku onda vozio sam i posle još jedan Novi Sad i eto. Onda sam praktično odlučio da prodam auto i sve što je išlo uz to: kamion, prikolica tenda, truk koji je vukao sve to, jer ja sam to doveo na jedan nivo, što kažu evropski. Međutim, bilo je puno trka gde nema mesta da se parkira kamion. Pa smo onda recimo u Novom Sadu bili 150 m od startne linije, pa mislim za ST trebaju bar dva čoveka koji treba da budu na startu, da ti pomogu oko toga da nameste pomoćni akumulator, da skinu grejače sa guma i tako. I jednostavno, neću da kažem da su postale seljačke trke, ali ST tu više nije imao šta da traži.
I onda smo se sledeće godineb ipak podelili, ja sam prešao da vozim takozvanu klasu Super 1600, to je u stvari hobi. Prvo je bila Vektra, posle BMW. Tu sam imao odrešene ruke i vozio sam bez konkurencije, slobodno mogu da kažem i nije mi baš bilo drago da na cilju trke pobedim, a da drugi i treći budu dosta iza mene. Ne samo zato što vozački nisu možda dorasli, nego i automobili su im bili lošiji, tako da sam ja to olako vozio, nije mi baš bio gušt. Ja sam više voleo da u jakoj trci budem treći, nego da u lošoj trci budem prvi. Ali, na kraju, ono zadovoljstvo vožnje ostaje i da li si prvi ili da si treći, ja sam uvek voleo da vozim. I onda sam to tako vozio još tri ili četiri godine, da bi' ja posle kupio Vektru od Bakrača, to je zadnja evolucija 2000. godina. Englezi su radili tu Vektru, to je 2012.
Kakvi su utisci sa Vektrom, to je da kažemo najsvežije? Niste imali neku konkurenciju?
I onda sam 2012., '13. i '14. vozio Opel Vektru, ali šampionat se, kako da kažem, toliko rasuo da više nije bilo smisla ulagati novac. Onda sam auto prodao. Zadnju trku koji sam vozio sa Vektrom je Novi Sad 2014., Kastratović je pobedio, ja sam bio drugi, trećeg nije bilo u ST-u ozbiljnog auta. Predhodno sam pobedio dve trke na Batajnicu uzastopce, Kastro je bio drugi i nije mi bio više gušt da vozim trke gde ima nas dvoje, eventulano troje.
Da li biste izdvojili neku trku?
Bio je Đura Amigos sa KTM-om , e to je bila dobra trka na Batajnici. To je jedna vrlo interesantna trka, jer Đura i ja nismo bili ista klasa, njegov auto je bio 2000 turbo, ima 600 kg, KTM X bow, ide k'o metak, koči lagano. Ja sam ipak imao 900 kg, moj auto je bio prepravljen u 2000 E1. Imao sam karbonsku haubu, vrata i gepek. I ja sam u ustvari tu trku više vozio za publiku i jurio sam Đuru da bi publika uživala, jer ne bi bio štos da Đura vozi ispred mene 100 m ja iza njega, nego sam vozio Đuri „na kičmi“ što kažu, od 2 do 5 m. Sutradan na trci, pošto su bile dve trke, jedna u subotu, druga u nedelju, Đura nije bio na trci. Ja ga zovem telefonom i reko Đuro gde si, on kaže „ja sam juče pobedio, ja se umorio“. Od čega si se ti umorio? „Pa kako se nisam umorio, ja kako pogledam u retrovizor ti iza mena na 2 m, dosta sam se vozio“, šalio se malo Đura. Tako da sam ja tu trku onda vozio sam i posle još jedan Novi Sad i eto. Onda sam praktično odlučio da prodam auto i sve što je išlo uz to: kamion, prikolica tenda, truk koji je vukao sve to, jer ja sam to doveo na jedan nivo, što kažu evropski. Međutim, bilo je puno trka gde nema mesta da se parkira kamion. Pa smo onda recimo u Novom Sadu bili 150 m od startne linije, pa mislim za ST trebaju bar dva čoveka koji treba da budu na startu, da ti pomogu oko toga da nameste pomoćni akumulator, da skinu grejače sa guma i tako. I jednostavno, neću da kažem da su postale seljačke trke, ali ST tu više nije imao šta da traži.
Šta mislite o SP?
SP je daleko sporiji od ST-a. Danas imaš tih pet, šest komada od kojih tri ne završe trku. I praktično to je tanak šampionat. Jednostavno, ja bih još uvek vozio trke da ima dobrih trka, ali ovaj jako je teško naći sponozora, a nema dobrih trka.
Kako je prošla vaša zadnja trka, Beogradski reli 2017?
I eto, zadnja moja avantura je bila BG reli, 22. jula. Nendan Vićentić zvani Nešon, to je moj pomagač s trka i on nije mogao da izdrži da ne počne da vozi, kupio je taj Klio klase N3. Onda sam ja njega pitao 'oće li da vozi reli? On kaže „ne mogu, bio sam povređen na predhodnom reliju, napukao mu je pršljen“. Zatim sam ja rekao daj meni auto, ja ću da vozim reli. Tu sam upoznao i Natašu Tunguz, on mi je preporučio za suvozača. Mi smo taj reli tako lako odvozili, da kad se reli završio, kažem ja čekaj bre, ja se tek uvozao vi završavate reli. Za mene je smešno da vozim reli koji traje 250 km ili 220, a brzinaca 60-70 km, to je malo.
SP je daleko sporiji od ST-a. Danas imaš tih pet, šest komada od kojih tri ne završe trku. I praktično to je tanak šampionat. Jednostavno, ja bih još uvek vozio trke da ima dobrih trka, ali ovaj jako je teško naći sponozora, a nema dobrih trka.
Kako je prošla vaša zadnja trka, Beogradski reli 2017?
I eto, zadnja moja avantura je bila BG reli, 22. jula. Nendan Vićentić zvani Nešon, to je moj pomagač s trka i on nije mogao da izdrži da ne počne da vozi, kupio je taj Klio klase N3. Onda sam ja njega pitao 'oće li da vozi reli? On kaže „ne mogu, bio sam povređen na predhodnom reliju, napukao mu je pršljen“. Zatim sam ja rekao daj meni auto, ja ću da vozim reli. Tu sam upoznao i Natašu Tunguz, on mi je preporučio za suvozača. Mi smo taj reli tako lako odvozili, da kad se reli završio, kažem ja čekaj bre, ja se tek uvozao vi završavate reli. Za mene je smešno da vozim reli koji traje 250 km ili 220, a brzinaca 60-70 km, to je malo.
Planirate li nešto za ovu sezonu?
Taj reli me malo pomamio onako da eventulano razmišljam o nekom reli takmičenju ove godine, jer kružne trke su mi tanke. A nisu ni reliji nešto bogatiji, na ovom Beogradskom reliju je bilo 14 posada. Tako da, malo mi je. Kad dođem tamo ispred skupštine grada gde ima nekih 100 ljudi, nije mi to više onako imidžno, jednostavno.
Današnje vaše viđenje autosporta?
Nažalost, autosport je pao, prvenstveno zbog para. Takmičara ima, ima ljudi koji dobro voze kola, mi danas ne znamo da li neko iz hibrida ili malog N, bi recimo, dobro vozio Porše super kup. Samo za to treba para. I naravno, Porše super kup je sada skuplji nego '95. Jer, moj auto je recimo imao 325 ks tada, a sada imaju 480. Sad su automobili skuplji i voze čak trke van Evrope. '95. je samo Super kup pratio trke Formule koje su vožene u Evropi, a sad idu u Australiju ili Ameriku, jer Porše u stvari podržava takmičenje već dvadeset i nešto godina u Formuli 1, možda i više. To je neki njihov ugovor.
Recimo, ovi momci što voze jugiće, ne možeš omaložavati nečiju pobedu samo zato što vozi auto od 75 konja, zato što svi voze 75, ali odmah da kažem što je auto brži, teže ga je voziti, u zabludi su oni što misle da je 300 KS lako voziti.
Taj reli me malo pomamio onako da eventulano razmišljam o nekom reli takmičenju ove godine, jer kružne trke su mi tanke. A nisu ni reliji nešto bogatiji, na ovom Beogradskom reliju je bilo 14 posada. Tako da, malo mi je. Kad dođem tamo ispred skupštine grada gde ima nekih 100 ljudi, nije mi to više onako imidžno, jednostavno.
Današnje vaše viđenje autosporta?
Nažalost, autosport je pao, prvenstveno zbog para. Takmičara ima, ima ljudi koji dobro voze kola, mi danas ne znamo da li neko iz hibrida ili malog N, bi recimo, dobro vozio Porše super kup. Samo za to treba para. I naravno, Porše super kup je sada skuplji nego '95. Jer, moj auto je recimo imao 325 ks tada, a sada imaju 480. Sad su automobili skuplji i voze čak trke van Evrope. '95. je samo Super kup pratio trke Formule koje su vožene u Evropi, a sad idu u Australiju ili Ameriku, jer Porše u stvari podržava takmičenje već dvadeset i nešto godina u Formuli 1, možda i više. To je neki njihov ugovor.
Recimo, ovi momci što voze jugiće, ne možeš omaložavati nečiju pobedu samo zato što vozi auto od 75 konja, zato što svi voze 75, ali odmah da kažem što je auto brži, teže ga je voziti, u zabludi su oni što misle da je 300 KS lako voziti.
Na kraju?
Ova kriza, na Balkanu da opet kažem, po svim zemljama u regionu autosport nije razvijen. Ima tu ispada, da recimo Davidovski vozi TCR, naš Duca Borković, ali u suštini lokalni šampionati su jako slabi. To je jedan od razloga što sam ja prestao da vozim, nisam ja prestao da vozim zato što ne mogu, nego nemam sa kim da se trkam. Ja sam zadnjih 20 godina vozio ST i prosto taj ST kako se raspala SCG država, polako se automobili osuli, ljudi su ostali bez para i ja sam svoju Vektru prodao Mikici Vesniću, koji je osvojio CEZ šamponat, jer auto je bio savršen. Taj auto je sad završio u Engleskoj, on imaju taj historik ST, HSTCC (histork super turing kar čempionšip), Vesnić ga je tamo prodao. Dečko koji ga je vozio zove se Nobl, on je mislim pobedio sa tom mojom Vektrom na četiri trke, ali i predhodni auto koji sam vozio u ST zajedno sa Andrejom Kulundžićem je Honda Akord, ona je bila druga, vozio je neki Džejms Dot. Dva auta koja su bila kod mene u garaži, koje sam ja pripremao su na prva dva mesta.
Mi smo dobri drugari, Andrej je praktično moje dete, počeo je da ide sa mnom na trke kada je imao 12 godina, još nije imao ni dozvolu. Voleo je trke, pomagao mi, šrafio, učio zanat, tako da se on posle pretvorio u ozbiljnog automobilistu.
Ova kriza, na Balkanu da opet kažem, po svim zemljama u regionu autosport nije razvijen. Ima tu ispada, da recimo Davidovski vozi TCR, naš Duca Borković, ali u suštini lokalni šampionati su jako slabi. To je jedan od razloga što sam ja prestao da vozim, nisam ja prestao da vozim zato što ne mogu, nego nemam sa kim da se trkam. Ja sam zadnjih 20 godina vozio ST i prosto taj ST kako se raspala SCG država, polako se automobili osuli, ljudi su ostali bez para i ja sam svoju Vektru prodao Mikici Vesniću, koji je osvojio CEZ šamponat, jer auto je bio savršen. Taj auto je sad završio u Engleskoj, on imaju taj historik ST, HSTCC (histork super turing kar čempionšip), Vesnić ga je tamo prodao. Dečko koji ga je vozio zove se Nobl, on je mislim pobedio sa tom mojom Vektrom na četiri trke, ali i predhodni auto koji sam vozio u ST zajedno sa Andrejom Kulundžićem je Honda Akord, ona je bila druga, vozio je neki Džejms Dot. Dva auta koja su bila kod mene u garaži, koje sam ja pripremao su na prva dva mesta.
Mi smo dobri drugari, Andrej je praktično moje dete, počeo je da ide sa mnom na trke kada je imao 12 godina, još nije imao ni dozvolu. Voleo je trke, pomagao mi, šrafio, učio zanat, tako da se on posle pretvorio u ozbiljnog automobilistu.
Bilo bi to sve, jedna neverovatna karijera velikog automobiliste. Prvi deo intervjua imate na linku, a drugi na ovom linku.
1970. - FIAT 1300
1972. - Zastava 750
1973. - Zastava 750 - šampion u klasi na reliju
1974. - Zastava 750
1975. - Abart 1000, Zastava 101 - 1100 gr. 2 - šampion u klasi na reliju
1976. - Abart 1000, Zastava 101 1300
1977. - Super FV Kajman, Zastava 101
1978. - Zastava 750 s, Super FV Kajman
1979.- Super FV Lola T620
1981. - Zastava 101 gr. 1, šampion brdo,krug i prvi u YU
1982. - 1984. Opel Askona 2.0 gr. 2 reli
1985. - 1987. Jugo 55 gr. A - 85. i 87. šampionna krugu
1988. - 1989. Jugo gr. N, Zastava 850 gr. A
1990. - Jugo gr. N, Jugo 65 1300 gr. A
1991. - 1994. BMW M3 Evo e30 Zakspid
1995. - Ferari F40, Porše kup
1996. - 2002. Alfa Romeo ST
2003. - Opel Vektra ST
2004. - 2005. - Honda Akord ST
2006. - Opel Vektra ST 1,6
2007. - 2009. - BMW 316 ST
2012. - 2014. - Opel Vektra Voksal ST
2017. - Reno Klio N3 reli
Aleksa Kojadinović - RallyMagazinTeam foto: facebook Pavle Komnenović
1970. - FIAT 1300
1972. - Zastava 750
1973. - Zastava 750 - šampion u klasi na reliju
1974. - Zastava 750
1975. - Abart 1000, Zastava 101 - 1100 gr. 2 - šampion u klasi na reliju
1976. - Abart 1000, Zastava 101 1300
1977. - Super FV Kajman, Zastava 101
1978. - Zastava 750 s, Super FV Kajman
1979.- Super FV Lola T620
1981. - Zastava 101 gr. 1, šampion brdo,krug i prvi u YU
1982. - 1984. Opel Askona 2.0 gr. 2 reli
1985. - 1987. Jugo 55 gr. A - 85. i 87. šampionna krugu
1988. - 1989. Jugo gr. N, Zastava 850 gr. A
1990. - Jugo gr. N, Jugo 65 1300 gr. A
1991. - 1994. BMW M3 Evo e30 Zakspid
1995. - Ferari F40, Porše kup
1996. - 2002. Alfa Romeo ST
2003. - Opel Vektra ST
2004. - 2005. - Honda Akord ST
2006. - Opel Vektra ST 1,6
2007. - 2009. - BMW 316 ST
2012. - 2014. - Opel Vektra Voksal ST
2017. - Reno Klio N3 reli
Aleksa Kojadinović - RallyMagazinTeam foto: facebook Pavle Komnenović
RSS Feed
