Do sada se nismo bavili kartingom koji nije primarno naša tema, ali obzirom da je većina takmičara upravo tu napravila svoje prve korake, rešili smo da napravimo jedan mali izuzetak i za ovaj put odaberemo jednu zanimljivu temu. Ovog puta naši sagovornici su Kristijan i Brajan Bojić iz Nikšića, sin i otac. Kristijan od svoje pete godine vozi karting trke, a učestvuje i u Šampionatu Srbije. Tako smo ovog puta izrazili želju da čujemo više o samom kartingu od Kristijana, a Brajan nam je ispričao kako sve to izgleda iz ugla roditelja, kako se oni nose sa pritiskom i rizikom i kako izgleda izvesti na put buduće takmičare ovog ataraktivnog, ali i opasnog sporta.
0 Comments
Nastavljamo sa intervjuima šampiona po klasama u Šampionatu Srbije, a ove godine počećemo od klase 1150 N na brdskim stazama, gde je titulu odneo Jovan Lazarević iz Kraljeva, a ujedno je uzeo i juniorsku titulu takođe na ''brdu''. Na poslednjoj trci na Koštutnjaku borba za titulu vodila se između Lazarevića i Zorana Milisavljevića, a sve to dodatno je začinila kiša i teški uslovi za vožnju. Međutim, Milisavljević je izleteo sa staze, a pobedu i titulu odneo je Lazarević kome je ovo prva titula u jednom šampionatu. Na poslednjoj trci na ''krugu'' imaće priliku da se bori za naslov viceprvaka, a trka će se održati krajem meseca na popularnom Beranovcu. U kratkom intervju koji sledi ćemo se malo bolje upoznati sa šampionom, pričati o njegovom početku, karijeri i naravno planovima...
Miloš Marjanović iz Užica ove sezone debituje na reliju, tačnije učestvuje na 2. Tešanj reliju, koji će se bodovati za Šampionat Srbije. On nije potpuno ''nov'' u autosportu, prošle sezone nastupio na Brdskoj trci u Lukovskoj Banji i time zabeležio svoj prvi nastup. Posle zimske pauze, svi se uželeli adrenalina, a sa njim smo ovom prilikom odradili jedan kratak intervju, da vas bolje upoznamo sa debitanstkom posadom, saznamo njihove planove i ciljeve, kao i sa automobil sa kojim će nastupati.
Roman Podboj je naš automobilista iz Beograda, koji je dugo vremena proveo prvenstveno na našim relim stazama, gde je se i dva puta okitio titulom šampiona. Rođen je 1967. godine, a za njega se može reći da je uvek raspložen i spreman za razgovor. Veliki je uzor i podrška mnogim mlađim vozačima, od kojih neki i danas učestvuju u domaćem šampionatu, a zna se da je uvek bio tu da pomogne kolegama. Roman dolazi iz trkačke porodice, njegov otac Slobodan je takođe vozio trke. Počeo je da vozi daleke 1991. godine, a u šampionatu je ostao aktivan do 2006. godine, dok je sada na produženoj pauzi. Mi vam donosimo jedan intervju o njegovoj karijeri.
Proteklih dana posetili smo porodicu Jovanović, koja ima tradiciju dugu skoro 40 godina. Deda Miroslav, otac Zvezdan (Zeka) i sin Petar su se oprobali za volanom trkačkog automobila, dok drugi sin Zvezdana Jovanovića, Bojan se oprobao u ulozi suvozača na Beogradskom reliju sa svojim bratom i sa nestrpljenjem čeka dan kada će sesti za volan.
Svi koji prate naš domaći reli sigurno se sećaju Andreja Jereba iz Slovenije, koji je tri puta bio šampion SCG u sezonama 2002, 2003. i 2004. I posle toga se Andrej par puta vraćao na naše relije, kao gost i kao takimčar. Uvek je vozio jake i atraktivne automobile, a tada je imao i prave konkurente u vidu Tibora Pintera koji je tada vozio Škodu Oktaviu WRC, kao i mnogih bugarskih posada koje su tada dolazile na naš YU reli, na kome je Andrej i trimufovao više puta, prvi put 2003. godine sa Seat Ibicom kit kar, sa kojom je i nastupao par sezona u Sloveniji i kod nas. Kasnije je vozio Subaru Impecu Gr N, Micubiši evo, a okušao se i na par WRC relija u gr N i sa Pežom S2000 na čuvenom reliju Monte Karlo. Mi smo kontaktirali Andreja i odradili sa njim jedan kraći intervju...
Reli je, kao što svi verovatno znate, timski sport. Od vozača i suvozača koji su u automobilu, preko prateće ekipe i mehaničara koji su zaduženi za kompletnu logistiku tokom samog takmičenja, pa do pripreme i revizije automobila. Inače, njima se obizrom na zasluge u rezultatima, ponekad ne poklanja dovoljna pažnja, obzirom da su oni većinski nosioci radnog dela u svakom trkačkom timu. Mi smo odlučili da kontaktiramo Nenada Savića, poznatijeg kao Nešec, koji već dugo godina radi na pripemi i održavanja takmičarskih automobila u WRR timu. Pored toga, Nešec vodi i svoj auto servis u Čačku. Prvi čovek WRR-a, Vladica Rabernović, često ističe da je on snaga u timu koja vuče ceo ''voz'', a bez njegove podrške i snage teže bi bilo ostvariti sve uspehe. Pored toga, Nenad je pun pozitivne energije, koju zna da prenese na sve ostale članove tima, a neretko voli nesebično i da pomogne drugim takmičarima. Pored Reno Klia R3, na kome se trenutno radi i koji je Vladica oštetio kada je izleteo na Avali na Beogradskom reliju, tu je još i Seat Ibica kit kar Daniela Ernštedta kojoj se radi potpuna revizija, a pored toga ''za svoju dušu'' priprema se jedna Alfa Romeo 147, za klasu E1 na brdskim stazam sa pogonom na sve točkove.
Kako je započela tvoja automobilistička karijera?
Od malih nogu bio sam zaljubljenik u sve što se moglo pokrenuti ili upaliti, a kasnije sve što je imalo kotače i kretalo se. Bilo je bitno da proizvodi zvuk i miriše na benzin. Godinama sam čekao da dobijem priliku sjesti u bilo kakav automobil ili motocikl. U moje vrijeme odrastanja nije bilo interneta, mobitela ili tableta, sjedio sam kod kuće i gledao TV. Sjećam se, rijetko kada smo imali priliku gledati Eurosport, no jednom prilikom uhvatio sam reportažu sa WRC-a. U prvoj sekundi najavne špice vidio sam plavog Subarua sa žuto-zlatnim naljepnicama "555". Nakon odgledane emisije rekao sam sam samome sebi: „voziti ću te kad tad, samo me čekaj" .Od tog dana sanjao sam, čekao da se nekako zvijezde poklope da se mogu okušati u rally sportu. Moj san se napokon ostvario 2005. g. kada sam prvi puta sjeo u trkači automobil. Od kuda ljubav baš prema reliju? Kao što sam već rekao, kao mali sam se zaljubio u rally gledajući WRC na televiziji. Moji prvi susret uživo s rally utrkom bio je 2003.g. na Rallyu Opatija kada me Nenad Lončarić pozvao da dođem i pogledam njegovu utrku. Tada sam upoznao i njegovog suvozača Nenada Puzića koji je kasnije i meni bio suvozač te mu se ovim putem želim zahvaliti na velikoj pomoći. Tada sam bio bolesno zaljubljen u taj sport i kao malo dijete sam skakao u mjestu i govorio samom sebi - " to je to, to je sport kojim se želim baviti". Zapravo poslije tog rallya sam ih pratio po svuda, a Lončarić me sve više i više navlačio i uvlačio u rally. Neno ti si kriv za sve, hvala ti. Kada ste se počeli baviti automobilizmom?
Moj prvi rally je bio na snijegu i ledu u veljači 1999., vozio sam kao predvozač (nulu). Prvi rally u konkurenciji bio je Rallyesprint iste godine. Oba moja rallya su završila izlijetanjem, zbog toga sam brzo morao naučiti; ako želiš pobijediti na rallyu moraš ga prvo završiti. Od kuda ljubav prema reliju? Moj otac je bio vrhunski austrijski vozač rallya i od njega je sve krenulo. Prvi rally na kojem sam prisustvovao kao gledatelj je Waldviertel Rallye 1985. Na tom rallyu pobijedio je Walter Rohrl u Audi Sport Quattru, moj otac je bio 14.u Citroen Visi. Uz to što sam odrastao uz oca koji se bavi tim sportom jako me se dojmio nastup Rohrla na tom rallyu. Njegova tadašnja strastvena vožnja jako je utjecala na mene. Kako je započela vaša reli karijera?
Odrastao sam u porodici koja voli motorsport. Na početku sam vozio motore, a kasnije su u centar pažnje došli automobili. Sve je krenulo sa vožnjama cestovnih automobila po obližnjoj šumi, tako da to možemo nazvati neslužbenim trkama. Ubrzo sam shvatio da je to preopasno i kupio sam malog trkača, Suzuki Svifta GTi. 2004.-te, odlučio sam nastupiti na amaterskom reli prvenstvu u Mađarskoj. Trke su završavale tako da ili sam pobedio u svojoj klasi ili sam odustao zbog izetanja. Ukratko o dosadašnjim rezultatima..? Sezone 2005 i 2006 nastupao sam sa Škodom Felicijom mini-kit na mađarskom ''Rally2'' prvenstvu. Prvo mesto u klasi A5 osvojio sam 2007. godine na Waldviertel reliju, a 2008. godine Feliciju sam zamenio Fabijom i na kraju sezone osvojio drugo mesto u klasi. U sezoni 2010, prvi sam put seo u Micubiši Lanser EVO VII i odlučio da ću 2011. nastupati sa evoluciju boljim automobilom, EVO VIII. Imali smo puno tehničkih problema i odustajanja sa tim autom, stoga sam odlučio na pola sezone promeniti automobil i na nekoliko preostalih trka vozio sam Hondu Sivik 1,6 u grupi N. Od 2012. godine vozim za Maricsek tim i od tada vozim Micubišii Lanser EVO VI/IX. U sezoni 2012 završili smo kao treći u grupi S, a 2013 kao pobednici. Luka je mladić iz Užica, još uvek maloletan i bez vozačke dozvole, a ove sezone uspeo je da skrene pažnju na sebe sjajnim debijem na brdskim trkama i odličnim vožnjama. Kruna svega, bila je i šampionska titula osvojena već u debitanstkoj sezoni. Luka je propustio uvodno takmičenje sezone, ali je to uspeo kasnije da nadoknadi i osvoji naslov šampiona na poslednjoj trci sezone u Lukovskoj banji. Kakvi su Lukini utisci ove sezone, planovi i želje, saznaćete iz ovog kratkog intervjua sa njim. 1. Šta te je privuklo da se baviš auto sportom?
Auto sport je jedan od najlepših sportova, jer zahteva sve, fizičku spremu, a pre svega je tehnički sport u kome treba veliki tim ljudi, a pre svega ima tu i gena. To potiče još od mog oca, koji je bio vrhunski takmičar u tom sportu. 2. Po čemu ti je ostao upamćen tvoj prvi nastup i kada je to bilo? Moj prvi nastup je ujedno i meni najdraži, a pamtim ga po tome što sam na prvoj trci u kartingu pobedio ispred dvojce odličnih vozača, mog brata i Miloša Pavlovića. To je bilo kada sam imao punih šest godina. Darko Božilović je poznati, dugogišnji učesnik na auto trkama u Srbiji i okruženju. Prošlog vikenda je u Kruševcu, na brdskoj trci na Čokotinom brdu, oduševio sve prisutne sjajnom vožnjom u svom Ford Fokusu SP. Darko je odneo pobedu u generalnom plasmanu Nacionalnog Šampioanta AMSS, a naravno i u svojoj klasi. Ima velike planove za budućnost, pa vam mi donosimo jedan kratak intervju. Ovog vikenda smo bili svedoci jako dobre organizacije jednog automobilskog takmičenja, što se i nije za neko veliko čuđenje da na čelu kompletne organizacije nije bila jedna dama, predsednica kluba Silvija Narodović, a samo takmičenje je održano kao memorijal njenog oca Nenada Narodovića, a na veliko zadovoljstvo takmičara, pubilke i svih onih koji su na bilo koji način prisustvovali manifestaciji. Trideset i jedan dan je padala kiša u Zaječaru, a onda je na dan trke i treninga obasjalo sunce i doprinelo da kompletan utisak bude još bolji. Što je organozator obećao, to je i ispunio. Svaki takmičar je imao smeštaj za sebe i još dvojicu mehaničara, što je svakako smanjilo troškove takmičenja. Sve se znalo u minut, ništa nije kasnilo, od tehničkog prijema i verifikacije na Popovoj plaži u Zaječaru, pa do samog treninga i trke. Na startu trke su bile i red bulove promoterke, sve službe su besprekorno odradile svoj posao. U subote veče je održan i koncert Dada Topića, a u nedelju na kraju i svečano proglašenje u centru grada. Moramo priznati, prava manifestacija. |
AutorRallyMagazinTeam Arhiva po mesecima
December 2015
Pregled po kategorijama
All
|